Izvor: Blic, 09.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od čarapa i veza do kamenja s Meseca
Izložba (otvaranje 14. marta) „Efekat Tito”, koju ovih dana pod krovom Muzeja „25. maj” pripremaju arhitekta Marina Dokmanović (autor koncepcije i dizajna), istoričar Olga Manojlović-Pintar i istoričar umetnosti Radonja Leposavić, ne otvara, sad već s dovoljnom istorijskom distancom, pitanje vlasti i harizme vladara koji je savršeno vodio jedan državni eksperiment iza koga je stajao čitav svet.
Međutim, razotkriva nam nas same, kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << smo negovali (ne)nametnuti kult strahopoštovanja vođe kroz eksponate, odnosno poklone koje je narod raznim prigodama darivao maršalu.
Maštovito izrađene palice (štafete) impozantnog broja (22.000) u koje su smeštene čestitke i pozdravi Josipu Brozu Titu za njegov rođendan prenošene su iz ruke u ruku planinara, ronioca, padobranca... razlog su da upravo njih na izložbi bude najviše. Uz njih su, danas nepojmljivi, pokloni koje je Tito dobijao od radnika, seljaka i intelektualaca, umetnika i sportista, školaraca i njihovih učitelja, kao što su slike, gobleni, makete manastira, džamija, kuće u Kumrovcu, mostova i jedrenjaka, ili, ekskluzivno, prvog čoveka Pithecantropusa Erectusa, preparirane zmije sa škorpijom... Sve zajedno čini zbirku od ukupno 200.000 trodimenzionalnih predmeta (bez fotografija), čiji će samo jedan deo, oko petsto eksponata, publika moći da pogleda od 14. marta do maja, dok su ostali snimljeni i biće projektovani kao slajd šou.
Poklon OŠ Čurug, 21. maj 1957.
- Podnaslov izložbe „Harizma kao politička legitimacija, odnosno višak sećanja” još bolje ilustruje o kakvim je eksponatima reč - kaže arheolog Moma Cvijović, načelnik službe za muzeološku delatnost koji u Muzeju „25. maj” radi još od Titovog vremena. - Eksponati se ne mogu svrstati ni u jednu uobičajenu grupu muzejskih dela. U toj našoj zbirci „razno” nalazi se, na primer, fudbalska lopta s potpisima igrača, vezovi, čarape, zatim kamen sa Meseca koji je Titu stigao kao zvanični poklon predsednika Ričarda Niksona ili replike predmeta koje su Nil Armstrong, Majkl Kolins i Edvin Oldrin ostavili na Mesecu po sletanju (u junu 1969), uručene Titu već u oktobru kada su ga posetili. Među njima je i tzv. poruka dobre volje na pločici prečnika svega tri centimetra, na kojoj su urezane (na izložbi uvećane) Titove reči o grandioznom podvigu za čovečanstvo.
Poklon mostograditelja
Na pitanje da li su i predsednici posle Tita svoje poklone deponovali u Muzej „25. maj”, od Cvijovića dobijamo neočekivani odgovor:
- Desilo se to samo još jednom, u vreme predsednika Janeza Drnovšeka. Sredinom devedesetih službenici Saveznog izvršnog veća predali su nam trista poklona uručenih šefovima protokola, premijeru, predsedniku.... Ti pokloni nemaju naročitu vrednost, osim jednog: sablje koju je Drnovšek dobio od šeika Katara, sa koricama ukrašenim briljantima i rubinima. Ostali su pokloni igle za kravatu, satovi, monografije, figurice od žada...
Eksponati koje ćemo za koji dan prvi put videti izložene nemaju ni umetničku, ni istorijsku ni materijalnu vrednost, ali su vremenom dobili emotivnu, pa i humorističnu, kao što je keramička vilica, dar zubarske ordinacije. Izložba „Efekat Tito” više je priča o nama, odnosno malim ljudima koji su svog maršala voleli, nego o ukusu doživotnog predsednika. U drugim zbirkama, takođe u fundusu Muzeja „25. maj”, delom izlaganim, nalaze se pak pokloni katalogizovani kao umetnička dela. Samo u likovnoj zbirci ima 33.000 slika.
Maketa Dečana, rad učitelja
Kako je nastao slet
Ideja o štafeti potekla je 1945. u Kragujevcu. Bakljom koja je predavana iz ruke u ruku Kragujevčani su obeležili dolazak prvog voza u svoj grad, otvaranje vodovoda i masovno pozdravili olimpijski plamen koji je 1936. godine nošen iz Atine u Berlin. Tokom 42 godine postojanja manifestacija nošenja štafete direktno je uključila preko deset miliona građana, koji su pretrčali gotovo 900.000 kilometara. Primopredaja štafete je od sredine pedesetih godina iz Titove rezidencije prenete u javni prostor, s bogatom koreografijom na svečanosti predaje štafete na njegov rođendan 25. maja, napominje, između ostalog, Manojlović-Pintar.
Zabranjeni filmovi
- U pratećem programu izložbe „Efekat Tito” subotom ćemo emitovati filmove koje je Broz snimao, „Titove memoare” u režiji Veljka Bulajića, kao i ciklus zabranjenih filmova o Titu, između ostalih Krste Škanate i Dejana Đurkovića, dok ćemo u našem holu izložiti predmete pravljene za Tita koji mu nikad nisu predati - najavljuje Cvijović.
