Izvor: Politika, 22.Jun.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obnova uz očuvanje patine
Otkriće u manastiru u Baču. – Donatela Kavecali u Italiji dobila nagradu za istraživanja u bačkim manastirima
Bač, Bođani – Pravo malo otkriće pojavilo se u franjevačkom manastiru u Baču kada su, radeći na restauraciji ovog zdanja, italijanski i naši stručnjaci otkrili likove kraljeva na luku tavanice ovog manastira. Sasvim slučajno iza jednog zida otkrivena je i freska „Raspeće” na kojoj su radovi trenutno u toku.
– Franjevačke crkve su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potpuno bile oslikane, ovde su samo ostaci. Delovalo je da nema ničega na tom luku ali posle našeg rada i čišćenja, pojavili su se kraljevi sa lepom dekoracijom. Znalo se da ih je bilo 20, ne i njihova imena, ali danas smo vrlo zadovoljni rezultatima – kaže arhitekta iz Rima Donatela Kavecali, koja rukovodi ovim projektom u organizaciji italijanske vlade, Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Centralnog instituta za konzervaciju (CIK) iz Beograda. Reč je o dvomesečnom kursu, koje finansira italijanska vlada, na kojem su stručnjaci iz Italije od sredine maja držali predavanja u Beogradu, a sada naši polaznici zajedno sa strancima primenjuju znanje na konzervatorskim radovima u manastirima u Baču i Bođanima.
Za istraživanje i angažovanje na radovima u Srbiji, Donatela Kavecali dobila je prestižnu italijansku nagradu za očuvanje nasleđa „Paskvale Rotondi”, nazvane po kustosu koji je spasao veliki broj umetničkih dela iz italijanskih crkava u naletu nacističkih trupa za koje se zna da su uništavale, ili dela nosile sa sobom.
U obilazak manastira u Baču poveo nas je fra Josip Špehar, najpre do biblioteke od 5.000 svezaka, čije najstarije izdanje datira iz 1495. godine. „Knjige se najbolje očuvaju ako ih niko ne čita i ne otvara!”, otkriva nam Špehar, i dodaje da je građa uglavnom doneta iz Italije. Mahom su tu sveta pisma, liturgijske knjige, udžbenici na latinskom, iz medicine, filozofije i matematike, nauka koje su se izučavale u verskim školama. Manastirsku bibliotečku građu, kao celinu, niko nije proučavao, a Špehar navodi da ovde ima bar 30 retkih izdanja. Pokazuje nam i komode pune plaštova od brokata i pliša, u svim bojama, koje su vezle i oslikale časne sestre još u 19. veku. Stiče se utisak da je manastir nalik malom etno-muzeju budući da su svi plakari, u više prostorija, prepuni vezenih stolnjaka i velikog broja ćilima savijenih u čitave trube...
Iz Bača nastavljamo put manastira Bođani iz 15. veka, gde nas na skelama na sprat dočekuje mlada ekipa konzervatora – Uroš, Milena, Ana, Siniša – u belim zaštitnim odelima, pa su nalik zidarima. Neki nose maske, neki četkice i papirne pulpe. Deluje da se dobro zabavljaju na visini od pet-šest metara. Kažu da se treba konsultovati sa iskusnijim kolegama, a oko analiza su im pomogli hemičari i fizičari iz Italije, na osnovu dosadašnje dokumentacije vojvođanskog zavoda. Ovde su koristili i savremenu 3-D lasersku tehnologiju, uz pomoć fizičara Joakima Stribera, Beograđanina rusinskog porekla, koji je doktorirao na primeni lasera u konzervaciji.
Donatela Kavecali naglašava da je u Bođanima bilo bitno pronaći balans kako bi se očuvala prirodna patina fresaka, a istovremeno, otkloniti naslage prašine, taložene godinama, koja je poprimila tamnu boju. – To je kao kada ne biste čistili svoju kuhinju 300 godina. Reč je o najdelikatnijoj fazi rekonstrukcije i zato konzervatori doživotno moraju da uče. Svake godine pojavi se nova tehnologija i mora se ići u korak sa naukom i vremenom – objašnjava ova Italijanka i odgovara šta je ona naučila od kolega iz Srbije.
– Mnogo sam naučila o vašoj kulturi. Mladi imaju iskustvo u restauraciji. Sa institutom iz Beograda delimo istu viziju i ciljeve. Oduševljava me kombinacija vašeg prirodnog bogatstva, nasleđa, dobrih kulinarskih recepata. Treba pogurati svoje vrednosti, valorizovati turistički potencijal i promovisati lepotu ove teritorije, od čega je nasleđe samo jedan deo. Treba vam više sajtova, distribucije informacija, i spotova na italijanskoj televiziji. Kada uključim TV u Rimu, Hrvatska se naročito reklamira – njihovo more, hrana, vazduh, kaže Donatela Kavecali. Direktorka CIK-a Mila Popović-Živančević ističe da je ovo treća godina saradnje sa Italijanima koji su tražili da ulažu u nešto što je tradicionalno srpsko, pa su se zajedno odlučili za freskoslikarstvo. Oni su opremili i laboratoriju CIK-a, ustanove koja insistira najpre na preventivnoj konzervaciji, pa potom na obaveznim radovima.
Sada pripremaju i izložbu koja će u oktobru biti priređena u Evropskom parlamentu u Strazburu pod nazivom „Srpsko kulturno nasleđe je evropsko nasleđe – rad CIK-a na zaštiti i prevenciji”.
Mirjana Sretenović
objavljeno: 23.06.2013
