Izvor: Danas, 19.Mar.2015, 09:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obnova Manakove kuće do kraja godine

Beograd - Kuća Manaka Mihailovića, cincarskog doseljenika iz Makedonije, čije je ime ovo kulturno istorijsko zdanje u sklopu Etnografskog muzeja zadržalo do danas, biće rekonstruisana kako je i obećao ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac do kraja 2015.

Sa sanacijom i uređenjem ovog spomenika kulture, kao i ambijenta oko njega, krenuće se početkom juna, a za radove je odobreno 33 miliona dinara, saopšteno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare. Do kraja godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << biće urađeno unutrašnje i spoljno osvetljenje, protivpožarni alarmi, a, prema projektu, planirana je prenamena određenih prostorija radi postizanja bolje funkcionalnosti zdanja.

Prema rečima Jasminke Protić, arhitektice iz JAP studija, biće sanirane električne instalacije, kao i problemi sa vlagom, zatim fasada, koja je, kako je ukazala, prilično oštećena i unakažena grafitima a svi radovi će se izvoditi u saglasnosti sa Zavodom za zaštitu spomenika grada Beograda. Ona je napomenula kako je od velike važnosti ambijentalno uređenje budući da je zdanje smešteno u atraktivnoj i urbanoj gradskoj zoni. Kada ga urede, ono će tokom letnjih meseci moći da se koristi za različite programe. "Ambijentalno uređenje je veoma bitno pošto će Kuću podići na nivo koji joj pripada", istakla je Protićeva.

Kako su predstavnici medija juče mogli da saznaju, cilj projekta je da se kako Manakova kuća, tako i dvorišta koja se nalaze oko nje urede tako da postanu svojevrsna oaza u trenutno najpopularnijem kraju grada - Savamali. Mirjana Menković, v. d. direktora Etnografskog muzeja, istakla je da će do kraja maja prikupiti sve dozvole koje su im potrebne, a da se nadaju da će do kraja aprila raspisati glavni tender. Ona je napomenula i da će do otvaranja renoviranog zdanja raditi i na osavremenjavanju postavke i pristupu programima, koje će oblikovati tako da privuku što veći broj posetilaca. Takođe, biće otvorena i prva muzejska prodavnica u kojoj će biti promovisani nematerijalna kulturna baština i stari zanati.

Manakova kuća sagrađena je 1830. godine na starom putu koji je povezivao Varoš kapiju i Savamalsku četvrt, na parceli nepravilnog oblika, što je uslovilo da i osnova objekta bude takva. Ima bondručnu konstrukciju, sastoji se od podruma zidanog kamenom, prizemlja i sprata. U prošlosti, prizemlje je funkcionisalo kao kafana i pekara, a na spratu je bio stambeni prostor. Vladao je, dakle, sličan raspored, kao i u današnjim stambenim zgradama u Beogradu. Ipak ono što izdvaja Manakovu kuću jeste da po svojim karakteristikama predstavlja jedan od retkih sačuvanih objekata stambene istočnjačko-balkanske arhitekture. Stoga ne čudi što je nakon konzervatorsko-restauratorskih radova, koje je namenski od 1964. do 1968. godine izveo Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda, upravo ovo zdanje postalo kuća, to jest muzej u kome je udomljena Etnografska spomen-zbirka Hristifora Crnilovića, koji je pored slikarstva bio veoma zainteresovan za proučavanje i prikupljanje etnografskih i umetničkih predmeta narodne kulturne baštine u južnoj Srbiji, kosovsko-metohijskoj oblasti i Makedoniji. Posle njegove smrti Zbirka je predata gradu Beogradu uz uslov da se čuva kao posebna celina. Grad je za smeštaj Zbirke obezbedio obnovljeno i restaurirano staro zdanje - Manakovu kuću - i obavezao Etnografski muzej da vodi brigu o njoj. Zbirka sadrži 2.600 predmeta velike kulturne vrednosti - na spratu Manakove kuće je stalna postavka "Narodne nošnje i nakit centralnobalkanskog područja iz XIX i prvih decenija XX veka"; u prizemlju galerijski prostor za povremene izložbe i različite programske aktivnosti inspirisane srpskom tradicionalnom kulturom kao što su koncerti, predavanja, kursevi starih zanata...

Dragocenosti

Među brojnim kulturnim dragocenostima ova kuća čuva 1.617 negativ ploča objekata snimljenih na terenu, oko 23.000 listova rukopisne građe zabeležene na terenu i iz literature, preko 700 knjiga i časopisa pretežno istorijsko-etnografskog sadržaja. Najveći deo zbirke čine seoske i gradske nošnje i nakit. U manjoj meri zastupljeni su pokućstvo, delovi drvorezbarenih enterijera, različito posuđe, ćilimi, alati pojedinih zanata i zanimanja, pribori za pušenje, pisanje, češljanje, predenje, bojenje, tkanje, oružje, delovi konjske opreme, muzički instrumenti, crkvene relikvije, predmeti uz običaje. Hristifor Crnilović se interesovao i za predmete ranijih epoha, pa su ovde i arheološki, numizmatički predmeti, kao oko 500 razglednica na kojima su predstavljene narodne nošnje, ornamentika i narodni plesovi iz svih krajeva bivše Jugoslavije.

Nastavak na Danas...