Izvor: Politika, 19.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oblikovanje srcem
Australijanci koriste dizajn da naprave pare, a mi unosimo dušu
Tokom proteklih mesec dana posetioci Muzeja primenjene umetnosti imali su priliku da uživaju u izložbi umetničkih predmeta od stakla umetnice Eme Varge koja već deset godina živi i radi u Australiji. Radovi Eme Varge prisutni su u mnogim našim domovima, budući da su se 90-ih godina prodavali i u svima omiljenoj galeriji "Sebastijan", a proizvodili u velikim serijama u fabrikama stakla u Pančevu i Paraćinu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Ema Varga se pre 13 godina odselila u Australiju. Kada se urušila naša bivša zemlja, kada je nestao "Sebastijan", kada je ovde postalo nemoguće raditi, put ju je odveo na drugu stranu globusa. Australiju je još iz aviona videla kao zemlju sa najvećim nebom na svetu, posebnim zalaskom Sunca, daljim horizontom...
– Čvrsto sam odlučila da ostanem čak i pre nego što sam iz vazduha ugledala sidnejsku Operu. I ranije sam slušala priče o fantastičnim bojama, ali je taj zalazak Sunca iznad crvenog središta australijskog kontinenta bio nezaboravan prvi utisak – priča Ema.
U Australiji ne postoje fabrike stakla, samo privatni, dobro opremljeni studiji. Čisti, sa mašinama koje ne prave buku.
– Brzo sam se tamo proslavila zahvaljujući svojim vazama. Mnogo mi je pomoglo iskustvo iz naše zemlje i saznanje o zakonitostima tržišta. Bitno je da se pronađe oblik koji je primenjiv. U Australiji su insistirali na obliku, ali to nije dizajn! Naravno, proizvodnja ovakvih predmeta podrazumeva timski rad. Postigla sam da duvači duvaju onako kako ja to želim. Australijanci nemaju industrijsku kulturu i koriste dizajn samo da bi napravili pare. Ne unose srce. I to se oseća. A mi dok radimo, zabavljamo se , šalimo, unosimo duh, energiju, radujemo se svakom novom komadu i, verujte, to oseća onaj ko kasnije posmatra odnosno kupuje predmet – objašnjava Ema Varga.
Po dolasku u Australiju Ema je radila jedno vreme u sopstvenoj kuhinji. Tu je bilo moguće raditi tehniku stapanja stakla koja je u Australiji tada tek počela da biva popularna. Na kuhinjskom stolu je seckala staklo i tako su najpre nastajali tanjiri inspirisani zalascima Sunca i tim neodoljivim nebom.
– Bila mi je puna glava skica i ideja da popunim prazne površine. Stavljala sam male mozaike u te slojeve dok se ne dobije trodimenzionalnost, ističe umetnica.
Predmeti od stakla predstavljeni na beogradskoj izložbi pripadaju serijama "Stasiti šetači", "Zgodne cure" i "Plameni grm". Sve predmete od duvanog stakla na ovoj izložbi stvorili su umetnici Tom Rauni i Aleksandar Čejmbers sa kojima Ema Varga uspešno sarađuje od 1997. godine. Od 2000. do 2002. Ema je vodila sopstveni proizvodni pogon u industrijskoj zoni Sidneja što je obezbedilo posao mnogim mladim diplomiranim umetnicima – duvačima i graverima stakla. Ema Varga je osmislila i organizovala projekat pod nazivom "Nešto drugačije: Kreativna laboratorija" inspirisan još 1979. godine kada je učestvovala na Prvom simpozijumu stakla u Staklari Paraćin.
– Mnogo godina kasnije, živeći i radeći u Australiji, osetila sam potrebu da se odmerim sa kolegama iz drugih krajeva sveta. Gde su, šta rade, dokle su stali... U Amsterdamu se 2002. godine održala i svetska konferencija staklara na kojoj se našlo 1.200 umetnika. Tu sam srela mnoge poznanike i došla na ideju da osmislim radionicu u kojoj će učestvovati poznati svetski staklari. To se događalo u mom studiju u Australiji šest sedmica. Među učesnicima je bio i Marvin Lipovski, živa legenda američkog staklarstva – kaže Ema Varga.
Ovaj projekat potpomognut brojnim sponzorima završio se izložbom radova priređenoj u sidnejskoj galeriji "Kvadrivium". Iskustvo rada sa umetnički snažnim ličnostima tokom tih šest nedelja, inspirisalo je rad Eme Varge na seriji "Kocka crvenog srca" koja kroz slike iseckanih, zašivenih, polomljenih i zalečenih srca nudi duhovito tumačenje ljudskih osobina i odnosa.
Sumirajući utiske jednomesečnog boravka u našoj zemlji, Ema Varga kaže da je rastužuje činjenica da je Fabrika stakla u Paraćinu u lošem stanju. Čini joj se, takođe, da ovdašnji kupci umetničkih predmeta još nemaju dovoljno izgrađen afinitet prema predmetima od stakla, bez obzira što im novčane mogućnosti dozvoljavaju da ih imaju u svojim domovima.
M. Đorđević
[objavljeno: 19.07.2006.]
