Izvor: Politika, 10.Jan.2012, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Objavljeno skraćeno „Ime ruže”
Ako uzmemo u obzir da je Eko nedavno izjavio da mrzi „Ime ruže” i da je to njegov najgori roman, možda je pisac jednostavno poželeo da ga malo „ulepša”
Specijalno za Politiku
Firenca –Danas u Italiji, a 25. januara u Francuskoj (izdavač „Grase”), kultni roman, Umberta Eka „Ime ruže” (izdavač „Bompijani”) pojaviće se u donekle skraćenoj formi prilagođenoj novoj, mlađoj generaciji čitalaca. Izdavačka kuća „Bompijani” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (koja je 1980. publikovala i prvu verziju romana) odabrala je da saopšti ovu vest upravo 5. januara, kada je slavni italijanski pisac i filozof proslavljao osamdeseti rođendan u svojoj seoskoj kući (bivšem jezuitskom manastiru) u blizini Pezara, okružen članovima porodice i intimnim prijateljima.
U želji da roman učini prihvatljivijim za nove čitaoce, Umberto Eko se, nakon više od tri decenije, vratio svom romanu prvencu. Prema obaveštenju izdavača, autor nije izmenio strukturu, radnju i zaplet. U nameri da pojednostavi izvesne delove i osveži jezik, poneki dugački opisi su skraćeni, a neke eruditske reference i delovi teksta na latinskom jeziku su izbačeni.
Bestseler (30 miliona prodatih primeraka), koji je do sada preveden na skoro 50 jezika i koga je francuski „Mond” uvrstio među 100 najvažnijih naslova 20. veka, spreman je za nove pohode. Monasi Gujelmo da Baskervil, svojevrsni Šerlok Holms iz 14. veka, i njegov stidljivi učenik Adso da Melk vraćaju se naročito zbog onih koji su ovu priču najverovatnije pročitali samo na Internetu (Vikipediji) ili je poznaju na osnovu fragmenata iz Anoovog filma sa Šonom Konerijem u glavnoj ulozi, viđenim na „Jutjubu”.
Moglo bi se zaključiti da je jedna od ideja koja je rukovodila pisca da se ponovo pozabavi svojim delom i pokušaj da se, u sve više digitalizovanom svetu, knjiga približi novoj generaciji čitalaca, naročito mladim naraštajima koji se polako udaljavaju od lepe navike čitanja. Ipak, ako uzmemo u obzir da je Eko nedavno (na torinskom Salonu knjige) izjavio da mrzi „Ime ruže” i da je to njegov najgori roman, možda je pisac jednostavno poželeo da ga malo „ulepša”.
Ekovo pojašnjenje, dato uoči izlaska knjige, da u novoj verziji romana „različite i raštrkane izmene ne menjaju ni pripovedačku strukturu ni stil”, verovatno je indirektan odgovor pisca na žustru polemiku koja se, naročito u Francuskoj, rasplamsala nakon najave nove varijante njegovog, do sada, najtiražnijeg romana. Da podsetimo, Pjer Asulin iz pariskog dnevnika „Mond” zapitao je da li Eko zamišlja da su mlade generacije s početka ovog veka manje obrazovane od prethodnih, te im zato nudi knjigu u skladu sa njihovim (ne)znanjem, a italijanski književnik Andrea Pomela, u dnevniku „Fato kotidijano”, unapred je zaključio da maestrova namera nije bila da svoj roman prilagodi našem digitalizovanom i užurbanom vremenu da bi udovoljio ukusu čitalaca novog milenijuma niti, kako izgleda piscu i kritičaru Pjeru Asulinu, da bi pokušao da se približi kulturno inferiornoj generaciji. Pomela smatra da se Ekov ljudski greh, koji čine umetnici svih epoha, sastoji u želji da sačuva sopstveno delo od korozije vremena i učini ga besmrtnim. U zaključku, on pretpostavlja da za sto godina verzija romana „Ime ruže” koja će oduševljavati čitaoce neće biti ova korigovana, a ni eventualna buduća verzija, nego ona originalna, dvosmislena, kompleksna i prelepa iz 1980. godine.
Bilo je i onih koji su podržali Ekovu težnju za pojednostavljenjem. U tom pravcu je orijentisana i primedba drugog francuskog novinara i kritičara Nikole Garija koji predlaže da se knjiga prvo pročita, a potom komentariše. To će sada, gotovo istovremeno, biti moguće italijanskoj i francuskoj čitalačkoj publici.
Ovih dana Umberto Eko će u Francuskoj primiti visoko odlikovanje, a u Americi će, u njegovu čast, uskoro biti objavljena impozantna knjiga, koju je pisalo 25 priznatih intelektualaca za prestižnu ediciju „Biblioteka živih filozofa”.
Snežana Simić
objavljeno: 11.01.2012
