Izvor: Studio B, 23.Okt.2013, 12:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Objavljen "Srpski ko je ko"
Zavod za udžbenike iz Beograda objavio je leksikon "Srpski ko je ko" ( Who is Who), odnosno leksikon elita savremene Srbije, a svaka nacionalna kultura pojavu publikacija ove vrste doživljava kao svojevrsni praznik.
Leksikografska dela uvek su posebno zamašan i ozbiljan posao koji zahteva sasvim izuzetno pregnuće, a posebno to važi za izradu leksikona poput ovog koji nastoji da maksimalno precizno prikaže stanje aktuelnih vrhova društvene stratifikacije jednog društva. >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B <<
Leksikoni "Ko je ko" prvobitno su se pojavili u Britaniji, gde ovakva publikacija redovno izlazi od kraja 19. veka.
Kod Srba, bilo je nekoliko, manje više uspešnih, pokušaja objavljivanja leksikona "Ko je ko". Godine 1926. u sklopu "Godišnjaka Kraljevine Srba, Hrvata Slovenaca" pod uredničkom palicom Dobrosava Stošovića, pojavio se prvi pravi - Ko je ko - tadašnje Kraljevine S.H.S. kao odeljak u sklopu "Godišnjaka" na pedesetak stranica, ali još uvek ne kao samostalna publikacija.
Godine 1928. usledio je prvi leksikon ove vrste, u punom značenju te reči, naslovljen "Ko je ko u Jugoslaviji" iako je realno to tada bio leksikon elita Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Izdavači su bili Milan Ćurčin, poznati međuratni publicista, rodom iz Pančeva, koji je živeo u Zagrebu gde je predvodio časopis i izdavačku kuću "Nova Evropa" i "Jugoslovenski godišnjak" iz Beograda.
Ćurčin je godine 1940. najavio pojavu novog leksikona "Ko je ko u Jugoslaviji", ali su poznate vanredne okolnosti omele taj plan, svejedno, na polju leksikografije on je radio i posle Drugog svetskog rata.
Tek godine 1957. usledila je nova publikacija "Ko je ko u Jugoslaviji" s preciznim podnaslovom - biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima, u izdanju beogradske "Sedme sile".
Kao i naredno izdanje koje se pojavilo 1970. u izdanju beogradskog "Hronometra" - "Ko je ko u Jugoslaviji: jugoslovenski savremenici", unekoliko je bilo opterećeno ideološkim međama koje je tadašnji društveni sistem podrazumevao.
Drugim rečima, brojna velika imena srpske kulture nisu se tu našla, iako im je sasvim izvesno to mesto pripadalo.
Beogradski "Bibliofon" objavio je 1991. godine leksikon "Ko je ko u Srbiji 1991", a potom i "Ko je ko u Srbiji "95 : biografski leksikon : intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije", usledila je zatim 1996. ponovljena publikacija (s nužnim dopunama).
Godine 2009. beogradski "Zavod za udžbenike" okupio je tim koji je trebalo da pripremi novu leksikografsku publikaciju - Ko je ko u Srbiji - i plod tog pregnuća upravo se pojavio.
Inspirator i mozak celog projekta bio je prof. dr Slobodan G. Marković. Stručni odbor projekta sačinjavali su akademici Nikola Hajdin i Nikola Tasić, profesori Žarko Trebješanin, Vladimir Vuletić, Slobodan Marković, Ivan Vuković, Zoran Ćosić, Dimitrije Nikolić, kao i Velimir Ćurgus, Đorđe Vukotić, Nenad Novak Stefanović, Nebojša Berec, Žarko Stepanović.
Posebnu zaslugu što je leksikon "Srpski Who is Who - azbučnik savremenih elita u Srbiji" ugledao svetlo dana ima novo rukovodstvo "Zavoda za udžbenike" na čelu s Dragoljubom Kojčićem i odgovornim urednikom Urošom Šuvakovićem, ali i tim iz Leksikografskog odeljenja Zavoda kojim sada rukovodi Dragan Berkuljan, a prethodno Dejana Ocić. Izvršna redaktura bila je u rukama Vladimira Gajića, a priprema Dušana Mrđenovića iz "Dosijea".
Rad na publikacijama ove vrste izuzetno je zahtevan i podrazumeva sasvim posebnu predanost, zbog osteljivosti čitave teme, otuda je pojava leksikona "Srpski Who is Who" u punom značenju te reči zasluga "Zavoda za udžbenike" i svojevrsni datum za pamćenje.
