Izvor: Blic, 10.Maj.2011, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obešenjak
(Svetislav Basara, „Početak bune protiv dahija“, Dereta, 2010) Basarini se romani daju prepričati istim rečima: opsednut istorijom ili, tačnije, u razne kostime odenutom ideologijom, autor se karnevalski podsmeva etabliranim vrednostima i veličinama; za njega su naglavačke postavljena povesna zbitija samo maske za provokativno komentarisanje savremenih kulturno-političkih prilika; takav, u publici omiljen rugalačko-vređalački humor već je prepoznat kao basarijanski.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Njegov prošlogodišnji roman se, na primer, može čitati kao literarni rezime Zundhausenove „Istorije Srbije od 19. do 21. veka"; srpska se revolucija ismeva zato što je bila seljačka, a Srbi su predstavljeni kao krvoločni primitivci sa megalomanskim idejama. Dok se u najpretežnijem delu romana, u kome se lirski nadahnuto bavi doživljajima srpskog Fausta, gazda-Gvozdena, poslovnog čoveka i svirepog haramije (!), približava pavićevskim pseudoistorijskim pripovedanjima, ali sa veštim aluzijama na nedavne društveno-političke budalaštine (kakve su bile i one igranke na mostovima), u drugom delu, posvećenom pokušajima Bajine Bašte da se, u uslovima katastrofe i Prvog svetskog rata, epski proslavi, Basarina imaginacija je sve bliža R. B. Markoviću.
Treći deo je pamflet za jednokratnu upotrebu uperen protiv romantičarskih ideja u domaćoj politici kao protiv vampira koji se ne da upokojiti; stiče se, čak, utisak da je sva ona, inače maestralna priča o gazda-Gvozdenu samo u službi završnog obračuna sa paradigmatičnom figurom doktora Gojislava Lojanice (!) koja ga, prosto, iritira.
Zato ovaj roman, kao uveličavajuće staklo, otkriva mane Basarine romaneskne proze, strukture pune rupa i bahatost usled koje ni sam autor nije siguran u imena svojih junaka, ali zato i ne haje... Veliki pisci, svojeglavi kao deca...
