Izvor: S media, 24.Maj.2011, 19:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obeležen Dan slovenske pismenosti

Zamenik predsednika Skupštine grada Beograda Zoran Alimpić položio je povodom Dana slovenske pismenosti venac na spomenik Ćirilu i Metodiju u parku kod Vukovog spomenika.

Vence su položili i ambasadori Rusije, Bugarske i Ukrajine i predstavnici ambasada Belorusije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore.

"Danas smo odali počast Ćirilu i Metodiju, koji su svojim radom povezali milione Slovena i dali im pismenost i ćirilicu", rekao je Alimpić. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<

Praznik slovenskih svetitelja Ćirila i Metodija obeležavaju sve slovenske zemlje kao praznik sveslovenskog prosvetiteljstva i sećanje na misionarstvo i vizionarstvo svete braće iz Soluna iz vremena jedinstvene hrišćanske crkve.

Praznik se proslavlja uvek 24. maja (11. maja po starom kalendaru) kao sećanje na taj dan 863. godine kada su svetitelji Kirilo i Metodije, posle svečanosti u čast obnove Carigrada krenuli na misionarski put u Moravsku. Za solunskom braćom ostao je neizbrisiv trag od velikog značaja za sve slovenske narode a to su slovenska liturgija i tradicija pojanja slavljenja Boga na sopstvenom jeziku, a njihove reforme označile su i početak slovenske religiozne kulture.

Dan slovenske pismenosti je prilika za podsećanje na zasluge svete braće koji prevodili bogoslužbene knjige i apologetskih dela na jezike Slovena. U 9. veku, kada su Ćirilo i Metodije uspeli da uvere crkvenu javnost da hebrejski, latinski i grčki nisu jedini bogoslužbeni jezici i da slovenske jezike uvedu u pravoslavnu liturgiju, podela crkve je već bila gotovo svršen čin.

Ćirila i Metodija je u Centralnu Evropu kao misionare poslao je imperator Konstantinopolja a u Rimu im je, uprkos primedbama koje su stizale sa svih strana, papa poverio zadatak da osnuju "Crkvu centra". Ova zamisao crkve koja ne bi bila ni zapadna ni istočna sa sopštvenim liturgijskim jezikom, koja nije zaživela, sprečila bi, kako danas veruju neki teolozi, milenijumsku protivrečnost i podelu na - latinsku crkvu i ostatak sveta. Uprkos svesrdnoj podršci moravskog kneza Rastislava, nailazili su na mnoge prepreke i posebno otpor zapadno-germanskog sveštenstva, koje se protivilo upotrebi slovenskog narodnog jezika u crkvenoj službi.

Posle Kirilove smrti, u Rimu 869. godine, Metodije je sam nastavio borbu za slovensko bogosluženje. Pred kraj života je u Moravskoj na slovenski jezik preveo Bibliju i jedan grčki nomokanon što je takođe bio jedan od razloga velikog protivljenja zapadnog sveštenstva na čiji je zahtev Metodije osuđen na tamnicu.

Metodije je umro u Velegradu 885. godine. Misiju Kirila i Metodija nastavili su njihovi učenici koji su takođe proganjani i osuđivani kao sledbenici ogorčene borbe za narodni jezik.

(Agencije, Foto: Beta)

Nastavak na S media...