Izvor: Blic, 09.Feb.2011, 21:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obeležavanje jubileja Matice srpske u SANU
Povodom obeležavanja jubileja 185. godina postojanja Matice srpske, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti 15. februara u 19 sati biće otvorena izložba “Portreti časnika i dobrotvora Matice srpske” kojom započinju Dani Matice srpske u Beogradu.
Na vernisažu će govoriti akademik Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti i akademik Čedomir Popov, predsednik Matice srpske. O izložbi i manifestaciji govoriće mr Tijana Palkovljević, upravnica Galerije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Matice srpske a izložbu će svečano otvoriti gospodin Nebojša Bradić, ministar kulture u Vladi Republike Srbije.
Izložba Portreti časnika i dobrotvora Matice srpske predstavlja reprezentativni izbor ličnosti koje su obeležile rad Matice srpske kao najstarije kulturne i obrazovne institucije kod Srba.
Postavka objedinjuje nekoliko celina. Prvu čine osnivači, predsednici i sekretari, tačnije pregaoci koji su aktivno učestvovali u radu Matice srpske. Među njima su: Jovan Hadžić, Pavle Trifunac, Stevan Branovački, Antonije Hadžić, Mladen Leskovac, Živan Milisavac.
Sledi grupa intelektualnih dobrotvora, tačnije portreti onih koji su svojim stručnim znanjima i kreativnošću dali doprinos aktivnostima Matice srpske. Oni su predstavljeni portretima urednika Letopisa, književnika, naučnika, umetnika – Lukijan Mušicki, Jakov Ignjatović, Laza Kostić, Novak Radonić, Mihajlo Pupin, Anica Savić Rebac.
Ova izložba predstavlja i presek istorije portretskog slikarstva u Srba. Počevši od najranijih portreta iz prvih decenija XVIII veka, nastalih u vreme formiranja nacionalne umetnosti novijeg doba, poput portreta predaka Save Tekelije pa do onih čiji su autori Stefan Tenecki i Jakov Orfelin, koji pokazuju težnju da u likovnom izrazu uhvate korak sa Evropom. Najobimniju celinu čine portreti nastali u XIX veku naših znamenitih slikara koji su značajan deo svojih aktivnosti vezali za Maticu srpsku poput Aksentija Marodića, Novaka Radonića i Uroša Predića. I na posletku, slikari modernog doba, Milenko Šerban, Petar Dobrović, Petar Omčikus, Vladimir Bogdanović...
Poslednju celinu čine dobrotvori. Veliki zadužbinari poput Save Tekelije i Marije Trandafil koji su svojim nesebičnim darom obezbedili rad Matice srpske i oni manji, ali ne manje vredni, koji su svi zajedno svojim darovima i zaveštanjima omogućili opstanak i napredak Matice srpske u proteklim vekovima.
- Prenošenjem umetničkih dela koja čine sastavni deo jedinstvenog enterijera Matice srpske u Novom Sadu želeli smo da pokažemo ljudski lik institucije koja je već 185 godina u službi srpskog naroda. Verujući da „niko nije slavljen zbog onoga što je dobio već da su časti nagrade za one koji daju" ovom izložbom Matica srpska želi da ukaže počast i da se zahvali svima koji su se upisali u njenu dugu istoriju. Istovremeno, ukazivanjem na ove časne primere želimo da podstaknemo savremenike da postanu deo buduće istorije Matice srpske - kaže mr Tijana Palkovljević.
