Izvor: Politika, 11.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obećana zemlja u Beču
Izložba savremene srpske fotografije u galeriji „Art point”
Specijalno za „Politiku”
Beč – Posle prošlogodišnjeg uspeha autorske izložbe Uroša Đurića „Bog voli snove srpskih umetnika” (iz njegovog „Populističkog projekta”) KulturKontakt, neprofitna organizacija za promociju kulture zemalja južne i jugoistočne Evrope, nastavlja sa predstavljanjem srpske umetnosti, ovoga puta fotografije. U svojoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bečkoj galeriji „Art point” na nedavno otvorenoj izložbi pod nazivom „Obećana zemlja”, KulturKontakt do 27. februara predstavlja fotografske radove Ane Adamović, Ivana Petrovića, Vesne Pavlović, Dejana Kaluđerovića, Zorana Naskovskog, Tijane Pakić-Feterman, Vladimira Perića i Uroša Đurića.
Pre dve godine premijerno pokazana u strazburškoj Espas Apoliniji, a potom i u Kulturno-informativnom centru Srbije u Parizu (2008), izložba „Obećana zemlja” nastala je na inicijativu pomoćnika ministra kulture za Republiku Srbiju Branislava Dimitrijevića, povodom predsedavanja Srbije Savetom Evrope u Strazburu 2007.
– U tom, politički i kulturološki važnom momentu za našu zemlju, postojala je snažna želja da se napravi izložba srpske savremene umetnosti, ali na takav način da je zastupe reprezentativni umetnici koji su izlagali i u zemlji i u inostranstvu. Izbor je pao na fotografiju, a kao kurator želela sam da izaberem radove koji ne odstupaju od evropskih trendova i koji će, iako predstavljaju Srbiju, imati i onu drugu, internacionalnu dimenziju. Što se tiče našeg gostovanja u Beču, ono se činilo logičnim, jer je umetnička saradnja između Srbije i Austrije veoma tesna. Naši umetnici su često pozivani da ovde izlažu, neke zastupaju ovdašnje galerije a mnogi žive i stvaraju u Beču. Ne sme se zaboraviti i da su galerije „Zvono” i „Remont” već nekoliko godina prisutne na bečkom Sajmu umetnosti, ističe za „Politiku” Ana Adamović.
Izložbu savremene srpske fotografije otvorila je načelnica odeljenja za investicije i sponzorstvo KulturKontakta Anemari Tirk, koja je u svome pozdravnom slovu, između ostalog, rekla: „Zbog poteškoća oko dobijanja šengenske vize, današnjim srpskim umetnicima nije lako da predstave svoje radove u inostranstvu. Mi iz KulturKontakta ne verujemo u sputavanje razmene kreativnih ideja i mišljenja smo da Evropa to sebi ne bi smela da dozvoli. Od svog osnivanja imamo tesne kulturne veze sa Srbijom”.
Ovu tvrdnju potkrepljuje činjenica da su od 1992. godine u Beč kao „Artistsinresidence” pozvana dvadeset četiri umetnika iz Srbije.
„Obećana zemlja” je kontekstualno i vizuelno osveženje koje, kako stoji u katalogu izložbe, prikazuje široki spektar tema – od uspomena iz detinjstva, porodičnih priča – onih intimnih i onih manje intimnih, života drugih, regiona, kulturnih fenomena, koji kroz medijum fotografije predstavljaju krug ideja i tema prisutnih na savremenoj umetničkoj sceni Srbije”.
U prostoru koji nije zahvalan za takav obim eksponata, svaki kutak je iskorišćen do maksimuma i ne krnji dinamiku izložbene vizuelne priče. Fotografije Vesne Pavlović, koje prikazuju vlaška dvorišta van konteksta klasičnog poimanja provincijalne Srbije, u svom spoju vlaškog nasleđa i uticaja uvezenih iz inostranstva, svedočanstva su jedne kulture koja je u sebi prigrlila Istok i Zapad, domaće i strane dekorativne elemente. Slajd projekcija fotografije Dejana Kaluđerovića „Šta nam je donelo sutra?” višeslojan je rad koji može da se iščitava na nekoliko načina. U idealnoj inscenaciji kompozicije koja podseća na „stil” iz nekog od holivudskih filmova, analiza prelaska iz jednog društvenog poretka (socijalizma) u drugi (kapitalizam), približava se kompleksnom forenzičarskom seciranju jedne porodične stvarnosti. Kaluđerović, koji se i u svome celokupnom radu bavi čitanjem odgovornosti u socijalno-političkom kontekstu, ovim radom je želeo da izvuče svoje roditelje iz prošlosti i da ih stavi u sadašnjost kroz fotografiju u idealnoj projekciji sećanja, uz zvuk reke koja teče ispod njihovih nogu. Scena je presečena napola stablom koje odaje manipulaciju fotografije, čime se razbija idila i otvaraju se vrata do dimenzija raja, pakla, samoanalize i razumevanja.
„Suveniri sa Balkana” Ane Adamović analiziraju Balkan kao prostor koji je teško staviti u bilo koji razumljiv šablon. Umetnica lakonski, i veoma kritično, uzima pod lupu zapadnu percepciju Balkana u kojoj je on mesto bez jasnog identiteta čiji se stanovnici bore za neko drugo mesto pod suncem. Pored pomenutih umetničkih ostvarenja, na izložbi se mogu videti „Podzemna skloništa” (2002-2004) Ivana Petrovića, „Crossover” (1999-...) Zorana Naskovskog, serija fotografija „Bez naslova” Tijane Pakić-Feterman i „Muzej detinjstva: preuzete memorije” Vladimira Perića.
Marina Bauer
--------------------------------------------------------
Književna stipendija „Milo Dor”
Sem organizovanja izložbi, KulturKontakt svake godine poziva pisce i prevodioce iz južne i jugoistočne Evrope da gostuju u Austriji kao „Writersinresidence”. Od prošle godine, stipendija za književnost KulturKontakta nosi ime Mila Dora.
– Naša stipendija za književnike i prevodioce iz južne i jugoistočne Evrope postoji od 1995. Mi smo dugi niz godina gajili tesnu saradnju sa Milom Dorom sa kojim smo zajednički osmislili mnogobrojne projekte. Njegova smrt nas je veoma pogodila i neko vreme smo razmišljali kako da mu ukažemo poštovanje i da mu, u neku ruku, dignemo spomenik. Pitali smo njegovog sina, producenta, reditelja, scenaristu i glumca Milana Dora šta misli o tome da našu književnu stipendiju nazovemo po njegovom ocu. Milan Dor je bio veoma dirnut i srećan zbog naše ideje – izjavila je za „Politiku” Anemari Tirk.
[objavljeno: 12/02/2009]
