Izvor: Večernje novosti, 25.Avg.2019, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ODLAZAK VLADA STRUGARA: Poslednji iz plejade velikana
Akademik Vlado Strugar, istaknuti naučnik, istoričar i pisac, preminuo u Beogradu u 97. godini. Jedan od najvatrenijih zagovornika očuvanja zajedništva Srbije i Crne Gore U Beogradu je sinoć u 97. godini preminuo akademik Vlado Strugar, doajen naše istorijske nauke i pisac za koga je odavno rečeno da je poslednji izdanak stare škole srpskih istoričara. Toj plejadi pripadali su Vaso Čubrilović, Radovan Samardžić, Sima Ćirković i Milorad Ekmečić. Rođen 29. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << decembra 1922. u zaseoku Donji Ulići kod Cetinja, Strugar je bio učesnik NOB-a od prvih dana, nosilac je Partizanske spomenice, kao i nekoliko visokih jugoslovenskih odlikovanja. Posle rata se sa činom pukovnika nalazio na raznim dužnostima u JNA, a najviše vremena proveo je u Vojnoistorijskom institutu u Beogradu. Doktorsku tezu o Narodnooslobodilačkom ratu Jugoslavije odbranio je na Akademiji nauka u Moskvi 1968. godine. Autor je velikog broja zapaženih i visokocenjenih istorijskih dela, od kojih su neka prevedena na ruski, poljski, češki, engleski i nemački jezik: "Jugoslovenske socijalističke stranke 1914-1918", "Jugoslavija 1941-1945", "Srbi, Hrvati, Slovenci i treća Jugoslavija", "Osamdeset godina jugoslovenske države"... Bio je redovni član SANU, kao i član vanrednog sastava Srpske akademije nauka i umetnosti i Makedonske akademije nauka i umetnosti. Ostao je upamćen kao jedan od najvatrenijih i najupornijih zagovornika očuvanja zajedništva Srbije i Crne Gore u zajedničkoj državi. Svoje poglede na raspad te zemlje do koje mu je bilo izuzetno stalo, izneo je u dugogodišnjoj prepisci sa Dobricom Ćosićem koja je objavljena i komentarisana u knjizi "Pisma sa dvostrukim dnom" Milivoja Pavlovića. Autor je i tri književna dela: zbirke pripovedaka "Uzimaj redom Gospode", "Kroz tmine i zore" (Zajedno sa Božom Bulatovićem) i "Izbor iz jugoslovenske proze i poezije 1918-1968". Svoje poslednje delo "Jugoslovenski 1. decembar 1918. godine" Vlado Strugar je objavio prošle jeseni i za njega dobio "Pečatovu" Nagradu za nauku. U obrazloženju žirija je navedeno da iako o ujedinjenju Južnih Slovena postoje čitave biblioteke, ovo delo deluje sveže i publicistički i književno, a empirijski veoma uverljivo i utemeljeno: - U delu se na nov i originalan način sučeljavaju društveno-istorijske okolnosti u kojima je dozrevala ujediniteljska ideja sa pobedničkom misijom srpske vojske i njene vrhovne komande u stvaranju uslova za ujedinjenje i za odbranu te ideje i tog programa od nebrojenih izazova i smetnji koje su im stajale na putu. Iako je nesumnjivo bio i ostao govorljivi poklonik ideje ujedinjenja Južnih Slovena, Strugar nije ostao i nekritički zarobljenik te ideje.U zahvalnosti za ovo priznanje Strugar je istakao da istorijska nauka ima posebnu odgovornost u vremenu kada se vodi pravi rat za interpretaciju radova, pa i onih nedavnih u kojima je srpski narod opet bio stradalnički: - Pišući ovu knjigu imao sam želju da bude neka vrsta čitanke o mnoštvu stvarnih pojedinosti, spomen prvobitnoj odluci oslobodilačkog državotvorstva, povest ispisana na višekratno proverene istorijske činjenice. Ako pogledamo kadrovski sastav prvih ujediniteljskih tema i organa, počev od Jugoslovenskog odbora iz 1915, pa dalje, i uporedimo ga i sa imenima i delom onih koji su udruženim snagama rušili Jugoslaviju, moramo se složiti s raširenim popularnim sudom da su jugoslovensku državu stvarali i vodili najbolji umovi, a da su je potkopavali i dokrajčili najgori. Pročitajte još: Preminuo akademik Vlado Strugar; Saučešće Vučića Oproštaj od Vlada Strugara zakazan je za utorak, 27. avgusta u 10 sati u kapeli na Novom groblju, a sahrana će se obaviti u četvrtak, u Crnoj Gori. VUČIĆ: GUBITAK ZA ISTORIOGRAFIJU POVODOM smrti akademika Vlada Strugara, telegram saučešća uputio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je istakao da je njegovim odlaskom srpska istoriografija ostala bez jednog od najvećih istoričara druge polovine 20. i prve polovine 21. veka: - Trenuci bola i tuge koji prate odlazak najmilijih su neizbežni, ali delo koje je akademik Strugar ostavio za sobom učiniće da bol i tugu zameni ponos što ste rasli i živeli pored takve naučne veličine. Klanjam se seni velikog srpskog naučnika - zaključio je Vučić. PAVLOVIĆ: NEGOVAO LEP STIL KAO i njegovi slavni prthodnici istoričari, Strugar je praktikovao strogost u pristupu arhivskim dokumentima, i osećanje za kontekst u kome se događaji odvijaju - ističe na naš list profesor Milivoje Pavlović. - Uz to, negovao je i stil i jezik kojima je beletrizovao ponekad suvu povesnu priču. Mnogo je radio na očuvanju jugoslovenskog zajedništva, posebno na srpsko-crnogorskoj bratskoj saradnji. Iako je doživeo duboku starost i umro takoreći za pisaćim stolom, kad ode takav naučnik, uvek je prerano. KRESTIĆ: GOSPODIN I PRIJATELj STRUGAR se bavio brojnim pitanjima srpskog naroda u njegovoj novijoj istoriji, posebno u 19. i 20. veku - kaže, za "Novosti", akademik Vasilije Krestić. - Najbolja njegova dela odnose se na raspad Jugoslavije. Bio je jedan od retkih ljudi koji su se isticali jasnim patriotskim stavom, pri čemu je odbolovao probleme koji su se ticali razlaza Srbije i Crne Gore. Uvažavan je bio i kao veliki gospodin i odani prijatelj. Imao je izuzetne manire koji bi mogli da posluže mnogima kao uzor.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
