Izvor: Blic, 13.Apr.2017, 13:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OD ANDROMEDE DO RIJANE i MIKIJA Novi radovi Dejmijena Hersta izloženi u Veneciji
"Budite zadivljeni". Ovim rečima je kustoskinja Elena Đeuna pozdravila novinare na otvaranju izložbe novih radova Dejmijena Hersta, "Blago iz olupine neverovatnog", koja je otvorena do 3. decembra u Veneciji.
Herstova prva izložba novih radova posle skoro deset godina pauze zauzela je oba muzeja francuskog kolekcionara Fransoe Pinoa u Veneciji: Palatu Grasi i Puntu dela doganu (bivšu zgradu carine).
Reč je o monumentalnom odavanju počasti vajarstvu antičke Grčke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Rima, Astecima, civilizacijama u Kini, Africi, Indiji, na Baliju i više od toga. Herst je pustio svojoj mašti da se razmaše do nezamislivih razmera - ovako izgleda umetnost kada se sretnu razuzdana ambicija i očigledno neograničeni budžet, ocena je portala The Art Newspaper.
Herst se poklonio i likovima iz pop kulture: od Diznijevih figura prekrivenih koralima, do mermernog portreta muzičara Farela Vilijamsa kao faraona, pevačice Rijane kao egipatske boginje u crvenom mermeru i Jolande Fiser, članice južnoafičkog rep dua Die Antwoord, prikazane kao mesopotamsko božanstvo sa bronzanim i zlatnim listićima.
Prema izmišljenoj pozadini nastanka izložbe, svih 189 eksponata, mnogi ogromnih razmera, otkriveni su na morskom dnu u brodu "Apistos" koji je nosio dela po narudžbini oslobođenog roba Cifa Amotana II iz 2. veka, za hram posvećen suncu. Brod je potonuo blizu obale istočne Afrike a blago je ležalo na dnu mora sve dok ga ronioci nisu otkrili 2008.
Među izloženim radovima nalazi se obezglavljeni demon sa posudom u ruci, visine 18m, koji je zauzeo celo dvorište Palate Grasi. Figura od obojene smole inspirisana je jednim crtežom Vilijama Blejka iz kolekcije "Tejta" i predstavlja Herstovu verziju Kolosa sa Rodosa, skulpture za koju se nada da će je izraditi u bronzi.
U Punti dela dogani postavljena je grčka ratnica od sedam metara visine, koja je opkoračila medveda i drži po mač u svakoj ruci. Bojeni bronzani detalji imitiraju crvene, žute i ljubičaste korale koji su prekrili figuru dok je "boravila" pod morem.
Tu je par skulptura, hindu boginje Kali koja se bori sa grčkim čudovištem hidrom - njenih šest ruku sa mačevima okomilo se na sedam hidrinih zmijskih glava - zahvaljujući Herstu, drevno indijsko božanstvo prvi put se sreće sa stvorenjem s kojim se nekad hrabro borio Herkul.
Još jedan neobičan par čine Andromeda, princeza iz grčke mitologije, ovde vezana za stenu, dok se sklanja od morske nemani koju je morski bog Posejdon poslao da je ubije. Herst je dodao i drugo čudovište, giganstku ajkulu koja podseća na njegovu čuvenu tigrastu ajkulu u formaldehidu ali i na zvezdu Spilbergovog filma.
Odsečena glava Meduze pojavljuje se u tri različite verzije: u kristalnom staklu, malahitu i bronzi, srerbu i zlatu.
Herst je kreirao ljubavno pismo virtuoznostima antičkih umetnika: čitave vitrine su ispunjene zlatnim nakitom koji imitira zanatske radove starih Grka i Rimljana; zlatom optočeni Ahilov oklop sa detaljima iz bitke i poljoprivrednim scenama; srebrne skulpture koje podsećaju na veštine renesansnih majstora za metal.
I sam Herst se pojavljuje u vidu "kolekcionara" u bronzi. Skultura predstavlja umetnikov torzo prekirven morskim puževima i koralima. Herstovo prisustvo je počast instituciji kolekcionara kroz vekove, od izmišljenog oslobođenog roba koji je naručio sve ove radove, preko umetnika koji ih je osmislio i proizveo do francuskog kolekcionara milijardera koji je finansriao čitav projekat (organizatori su odbili da otkriju o kojoj sumi je reč).
Kritičari su oštro podeljeni oko umetničke vrednosti izložbe. "Dejli telegraf" ju je nazvao "spektakularnom, naduvanom besmislicom, koja se može pokazati kao brodolom Herstove karijere", dok je "Gardijan" ocenio da je reč o "titanskom povratku formi" koja je "iskupila" Hersta.
"Fantazija koja je otišla predaleko?", zapitao se novinar "Fajnenšel tajmsa" predviđajući da će posetiocima ova Herstova vodena fantazija biti "ili fascinantna ili besmislena".
Najoštrija je bila Rejčel Kembel-Džonston iz "London tajmsa", samoproklamovana Herstova obožavateljka, koja je napisala: "Ova izložba je, iskreno, apsurdna. Trebalo bi je baciti na dno okeana".
Fransoa Pino veruje da će izložba označiti revolucionarni zaokret u Herstovom opusu. "Po svojim razmerama, ambiciji i, konačno, po svojoj smelosti, izložba je potpuni iskorak u odnosu na sve što je prethodno radio. Ovi radovi se ne uklapaju ni u jednu konvencionalnu estetsku kategoriju ili utvrđeni kanon", napisao je Pino u katalogu izložbe.
.jpg)
