Izvor: Blic, Tanjug, 21.Sep.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O srpskom jeziku nema ko da brine
Kada je "Blic" nizom tekstova tokom juna i jula ove godine ukazao na nezavidnu situaciju u kojoj se našao srpski jezik usled višedecenijske nebrige o temeljima savremene srpske kulture, podigla se prašina kako u lingvističkim krugovima, tako i u ministarstvima (nauke, kulture, obrazovanja) između kojih je nesrećno rastrzana jezička politika. Bilo je obećanja da će se već ovog septembra krenuti u rešavanje nagomilanih problema i isticano da je srpski jezik jedan od državnih prioriteta. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Septembar je na izmaku, a obećanja kao da su se izjalovila.
Podsećamo da je lavinu spornih pitanja iz oblasti jezičke politike pokrenula najava da će se do kraja godine pojaviti dva ključna jezička priručnika (Pravopisni rečnik izdavačke kuće "Prometej" i novi Pravopis Matice srpske), koja bi, u nedostatku dogovora o standardima jezika, mogla uneti dodatnu konfuziju u komplikovani srpski pravopis. Ispostavilo se da je to samo jedna kap u prepunoj čaši koja je pomogla da se u javnosti pokaže loša komunikacija i konflikti među istaknutim lingvistima i nadležnim institucijama. Takvi odnosi su i jedan od glavnih razloga što Srbija nema ključne jezičke priručnike (pravopisni rečnik od 1960, sveobuhvatnu gramatiku od 1964, Pravopis iz 1993. još nije ispravljen, Rečnik SANU ni posle pola veka nije završen"). Zaključak istraživanja koje je "Blic" tada sproveo bio je: zastareli Zakona o jeziku iz 1991. godine ne reguliše negovanje, unapređivanje i zaštitu nacionalnog jezika u školama, medijima, naučnoj delatnosti, privrednim ustanovama, a dva od čak tri nadležna ministarstva tvrde da srpski jezik nije njihova briga. Nametnula se neophodnost dijaloga prestižnih jezičkih institucija i ministarstava. Matica srpska je prihvatila tada predlog prof. dr Milana Šipke da u septembru organizuje veliki naučni skup o spornim pitanjima srpskog jezika, Odbor za standardizaciju tvrdio je da će konačno, nakon godinu i po, organizovati svoju skupštinu, a Vukova zadužbina je svečano osnovala Savet za srpski jezik. Ministarstva su obećavala razmatranje hitnih koraka čim se okonča sezona odmora. Malo toga je do danas i urađeno.
Matica srpska je od skupa odustala. Akademik Čedomir Popov, predsednik Matice srpske, bio je u petak toliko zauzet sastancima da nismo uspeli s njim da stupimo u kontakt, ali smo nezvanično saznali da je razlog odustajanja od rasprave o gorućim problemima jezika neverovatan - rekonstrukcija zgrade ove prestižne naučne ustanove. Odbor za standardizaciju srpskog jezika iz dana u dan odlaže skupštinu jer ne može da je utanači s obavezama dr Mate Pižurice, sekretara Odeljenja za književnost i jezik Matice srpske i autora godinama iščekivanog novog izdanja Pravopisa.
- Nastojali smo da susret zakažemo za septembar, ali nam je neophodno prisustvo Pižurice kako bismo imali uvid u to dokle je stigao sa retuširanjem Pravopisa i da li će ga zaista završiti do kraja godine - objasnio nam je Jovo Vuksanović, sekretar Odbora za standardizaciju.
Jedino je novoosnovani Savet za jezik Vukove zadužbine otišao korak dalje budući da je prošle nedelje organizovao okrugli sto "Kultura jezika". Tom prilikom su, uz pomoć istaknutih lingvista, nanovo imenovani nagomilani problemi, ali se, nažalost, nije došlo do konkretnih koraka za njihovo rešavanje.
- Ne možemo mnogo učiniti ako se ne uključe i ministarstva. Na skup smo pozvali ministra Obradovića i ministra Đelića, pošto je moderator bio Zoran Hamović, savetnik ministra za kulturu, ali ne samo da se niko iz tih ministarstava nije pojavio nego ni odgovor nismo dobili - kaže Slađana Mlađen, direktor Vukove zadužbine.
Prema pisanju Tanjuga, ministar prosvete Srbije Žarko Obradoviæ izjavio je 9. septembra na sveèanom otvaranju 39. meðunarodnog nauènog sastanka slavista da narod koji nema svoj jezik ne postoji i istakao da æe njegovo ministarstvo i država uèiniti sve da pomognu oèuvanju srpskog jezika. Međutim, za sada sve stoji na praznim rečima jer, i pored upornog nastojanja, nismo uspeli da dobijemo odgovor šta će to ministarstvo konkretno preduzeti. U Ministarstvu nauke pre svega nekoliko meseci isticali su neminovnost sastanka tri ministarstva, kao i osnivanje posebnog tela koje će voditi računa o nacionalnom jeziku i pismenosti. Sada kažu da jedino ministar Đelić može da bude inicijator takvih koraka, ali da li će i kada on to i uraditi niko nije znao da nam kaže. Ministar kulture će pak inicirati sastanak u skladu sa svojom agendom, koja je za sada popunjena, rekao nam je Zoran Hamović i dodao:
- Pitanje srpskog jezika i sastanak ministarstava je jedan od poslova za naredni period.
- Kada ministarstva ne obavljaju posao kako treba, dužan je parlament da reaguje i da ih proziva. Ako to ni oni ne rade, treba računati na stranački pritisak, a poslednja opcija su vanparlamentarne institucije i nevladine organizacije - komentariše Trivo Inđić, savetnik predsednika republike.
U vezi sa pitanjem srpskog jezika kao da je čitav sistem zatajio.
Ko „laže": Rečnik ili pravopis?
Dok lingvisti tumaraju, a ministarstva imaju preča posla od brige o jezičkoj politici, zbog nerešenih problema ispaštaju najviše učenici. Tako, na primer, zbirka zadataka iz srpskog jezika na osnovu koje se polagao prijemni ispit za upis u srednje škole 2007/2008. godine, nudi rešenja suprotna Rečniku Matice srpske.
- U zbirci stoji da nije pravilno napisati: „Poslovni partneri su dogovorili oblike saradnje” već: „Poslovni partneri su se dogovorili/dogovorili su se o oblicima saradnje”. Tako nalaže Rečnik jezičkih nedoumica akademika Klajna ili Srpski jezički savetnik, u kome stoji „dogovoriti se o nečemu, ne dogovoriti se nešto”. Onda ispada da Rečnik matice srpske laže jer smatra da su obe konstrukcije ispravne - ističe mr Vlado Đukanović.
U istoj zbirci učenicima se kaže da nije pravilno napisati: „Dobio je na težini” nego: „Dobio je u težini”. Nasuprot tome, u Rečnik Matice srpske stoji da je ispravno reći „dobiti na (u) težini”. Zbirka kaže da je neispravno pisati „euro”, već „evro”, a za Rečnik Matice srpske ispravno je pisati i jedno i drugo.
