Izvor: Politika, 22.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O političarima bez pardona
Filmovi „Nikson/Frost”, „Il Divo”, „Milk” i „Maradona”
Današnji, ali i sutrašnji Festov dan nude publici četiri filma sa snažnim biografskim elementima, političkom pozadinom i prilično dobro razvijenim psihološkim portretima glavnih junaka.
„Frost/Nikson” Rona Hauarda ( večeras u 19 sati), filmska je adaptacija istoimenog pozorišnog komada Pitera Morgana, u celini posvećenog istorijskom 90-minutnom televizijskom intervjuu koji je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 1977. godine britanskom šoumenu Dejvidu Frostu dao Ričard Nikson, tada već abdicirani američki predsednik. Hauard sledi predložak, ali nudi i zanatski dobro zakovan i oštrouman film, sa akcentima na finim detaljima. Poput onog kada se Nikson, u tumačenju Frenka Landžele, odgovarajući na Frostovo (Majkl Šin) pitanje o aferi Votergejt, konačno politički ugruvao izjavivši: „Kada predsednik to čini (prisluškuje, prim.aut.), to znači da to nije nelegalno”, da bi se potom izvinio za počinjene akcije.
Mnogo oštriji u predstavljanju visoke političke ličnosti jeste Hauardov italijanski kolega Paolo Sorentino, čiji je film „Il Divo” (večeras u 22 sata) duhovita i sarkastična filmska biografija jednog od najkontroverznijih italijanskih političara – Đulija Andreotija, premijera Italije u sedam mandata, najmoćnijeg čoveka u Italiji čitave četiri decenije i člana masonske lože. Demonski lik čoveka za koga se sumnja da je stajao iza čitavog serijala nerazrešenih političkih i kriminalnih (samo)ubistava u Italiji tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, uključujući i otmicu i ubistvo njegovog partijskog kolege Alda Mora, briljantno tumači glumac Toni Servilo. Sorentino u svom dinamičnom, vizuelno atraktivno snimljenom filmu, portretiše čoveka koji je za sebe smatrao da poseduje sve atribute Boga (tako se i ponašao govoreći: „Naučili smo iz Jevanđelja da na pitanje šta je istina Hrist ništa nije odgovorio”), brižljivo beležeći sve ključne detalje iz njegove političke karijere. Pred gledaocem stoji čovek, skoro nalik Basteru Kitonu, koji nikada ne pokazuje emociju, skvrčenog tela ali đavolske snage. Čovek koji je smatrao da ima istančan osećaj za humor, govorio je da mu je omiljeni film „Doktor Džekil i Mister Hajd” i da „uvek možete da nađete krivca u krimi-romanima, ali ne i u stvarnom životu”. Od 1993. do 2003. godine Đulijanu Andreotiju je suđeno za saradnju sa mafijom i ubistva novinara i političara. Oslobođen je u nedostatku dokaza. Izvrstan Sorentinov film nije za propuštanje.
Iako pomalo panagiričan i najnoviji film Gasa van Senta – „Milk” (sutra u 19 sati), uranja u kontroverze američke politike i načina života s kraja sedamdesetih godina prošlog veka. Ovo je filmski portret Harvija Milka, u snažnom tumačenju Šona Pena, političara i pionira u gej aktivizmu, koji je pragmatično i posvećeno vodio borbu protiv predrasuda, netrpeljivosti i nasilja sprovođenog nad homoseksualcima, zalažući se za jednaka prava. O ikoni jednog doba koji je tragično skončao,prateći osam poslednjih godina njegovog života, Gas van Sent kazujebez zazora, otvoreno i bez mistifikacija.
Iako Dijego Armando Maradona nije političar od formata, iz dugometražnog dokumentarca „Maradona” Emira Kusturice (sutra u 22 sata) jasno se može saznati zašto ovu legendu svetskog fudbala mnogi smatraju jednim od lidera antiglobalističkog pokreta. Za razliku od svih prethodnih Kusturičinih filmova, ovaj najnoviji barata opštepriznatim mitom, a glavni junak se svrstava u red planetarnih zvezda– poput Elvisa Prislija, Čea ili Merilin Monro. A takvog junaka je valjalo strpljivo, i ne uvek lako, pratiti, snimati, intervjuisati, zapitkivati pune dve i po godine, u različitim i često neverovatnim situacijama u Latinskoj Americi, Evropi, Srbiji... Kao rezultat dobijen je uzbudljiv film o zajedničkom putovanju dva junaka (Maradone i Kusturice) sa dva različita kraja sveta što ih spaja gotovo istovetna strast za životnom igrom i proganja želja za svetskom i kosmičkom pravdom.
Dubravka Lakić
[objavljeno: 23/02/2009]
