Izvor: Blic, 21.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O nesrećnicima, ali stvarno
O nesrećnicima, ali stvarno
'I da sam kesten lakše bih ove jeseni našla mesto na zemlji, u nekoj bašti ovde', tako glasi jedna replika koju na sceni Narodnog pozorišta izgovara Daliborka Šapić Kostić. Premijera predstave 'Rupe' u kojoj i ona igra, biće održana 29. oktobra, na velikoj sceni nacionalog teatra dok će o Daliborki publika u Briselu više čuti 15. septembra, kada će ova predstava biti igrana u ovom gradu.
Način na koji se ova pozorišnoj publici >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << potpuno nepoznata osoba našla na pozorišnoj sceni, sa svoje dvoje dece, uglavnom objašnjava prirodu najnovijeg projekta rađenog u produkciji tri nacionalna teatra, jednog iz Beograda i dva iz Brisela, flamanskog i valonskog. U ovoj priči takozvane dokumentarne dramaturgije, čija je realizacija počela još pre tri godine, pod rukovodstvom belgijskog reditelja Lorana Vansona, reč je o stvarnim ljudima i njihovim stvarnim životima, o tome šta su oni neposredno doživeli. Ovaj po svemu neobičan projekt, koji po rečima upravnika Ljubivoja Tadića 'okupio najveći broj učesnika u Narodnom pozorištu u poslednjih trideset godina', govori o ratnim zbivanjima, ne samo na prostoru bivše Jugoslavije, ali prevnstveno o njemu, već o ratu uopšte. U predstvi 'Rupe' učetvuju glumica Mirjana Joković, Ismet Konđeli, Arsen Afazi i još dvojica Roma koje su Albanci deportovali s Kosova, zatim Cedrik le Gulven samo jedan od troje glumaca iz Belgije, Elvir i Orhan radnici gradske čistoće, glumica Hana Jovčić i mnogi, mnogi drugi među kojima je i takva diva kao što je Esma Redžepova. Svi oni, pojedinačno, govore o sebi lično, o onome što im se dešavalo, sa ciljem da se pokaže druga strana rata i nesreće. Ova predstava - o brojnim nevidljivim ljudima, njihovim životima i nesreći u koju ih je gurnula istorija - treba, po rečim direktora Drame Narodnog pozorišta Slavka Milanovića, da učini vidljivim moge nevidljive ljude i ona je 'veliki test za naše društvo, za ovo pozorište i pozorište uopšte, za publiku'. Inače posle proba, učesnici odlaze za svojim poslom - radnici gradske čistoće da peru ulice, izbeglice u kampove, dok se Daliborka sa početka priče vraća u jednu kancelariju Vojske u kojoj živi kao izbeglica iz Karlovaca, od 1991. godine. Ž. J.
