Izvor: Blic, 12.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O nedostajanju
O nedostajanju
Neki čuveni provincijski plejboj iz pedesetih godina uspevao je kod gotovo svake ženske persone, bez obzira na dob ili socijalni status. Jednom je imao ozbiljnih muka sa lepom gimnazijalkom. Nikako ga nije htela. Svakog dana, gotovo godinu dana, stajao je, po kiši, suncu, vetru, na drvenom mostiću pokraj njene, tada još isključivo ženske, škole, sa buketom cveća, čekajući. U malom gradu to je izazivalo podsmeh, ali je sve poruge naš junak bio spreman >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << podneti ne bi li osvojio devojku. Nekoliko meseci ga nije ni pogledala. Posle jeste, krišom. A na kraju je došla, sva napirlitana, oko sedam i petnaest, posle šestog časa. Bacio je cveće u reku, i otišao.
E, tako nekako stoje stvari sa 'Stonesima' i Srbima. Kad, i ako, konačno dođu, više neće biti važno. A ako ne dođu, biće to samo još jedno u nizu otkazivanja gostovanja, zato što Beograd nema čestito – i dovoljno veliko – mesto za svirku kojoj ima prisustvovati više od pet hiljada ljudi. Od tri sportske hale, u jednoj se ne može disati, druga je rezervisana za propalu košarku, treća nema upotrebnu dozvolu, iako je već upotrebljavana u koncertne svrhe. Jadan bilans.
Potpisnik ionako više voli manje svirke, Dom omladine ili SKC, recimo, sasvim su dovoljni. A Taš je izvrstan, vidi pod 'Kraftwerk'. Ali, nije rđavo znati da će u vaš grad doći i neko masovnije popularan. Zašto? Pa, zato da bi se, kao u slučaju 'Prodigy' pre desetak godina, dogodilo da neko napuni, recimo, Pionir, i tako raskuži mesto kontaminirano turbo-folkom, na primer. Zato da se ljudi prebroje, pa da vide da ih ima, kao na koncertu 'Sonic Youth' pre neku godinu.
Ili, ako stvarno dođu ti 'Stonesi'.
U protivnom, sve je otišlo u... Petrovaradin.
Osvrni se u gnevu
'Brižni baštovan' reditelja Fernanda Meirelješa
Jedan od najboljih filmova godine, sa dva vrhunska priznanja (Oskar i Zlatni globus za glumicu Rejčel Vajs, i niz nominacija u drugim kategorijama), 'Brižni baštovan' (god. proizvodnje 2005. trajanje: 128 min.) je najpre tragična ljubavna priča i oštar politički triler, po istoimenom romanu živog klasika špijunskih romana Džona Le Karea. Posle istorijskog pada Berlinskog zida bilo je zluradih predskazanja da dolaze teška vremena za ovog pisca. Ali on je pokazao zapanjujuću vitalnost, i ovaj film koji je režirao sjajni brazilski reditelj Fernando Meirelješ (proslavio se senzacionalnim 'Božjim gradom' iz 2002. godine) sledi piščevu potragu za korenima međunarodnog terorizma, moralne i državne korupcije koja potresa velike i male.
Osrednji i pomalo uspavani britanski diplomata u Keniji, Džastin Kvejl (sjajno ostvarenje 'engleskog pacijenta' Ralfa Fajnsa) doznaje da je njegova mlada žena Tesa poginula u nekakvoj sudanskoj pustari. Time počinje film, a potom se naracija kreće u više vremenskih planova. Džastin rešava da istraži pozadinu Tesine misteriozne smrti, a pri tom, prateći njegovo sećanje, u flešbeku vidimo ceo njihov prethodni život. Ova potraga će ga privesti strašnom saznanju da je njegova supriga, kao humanistička aktivistkinja, otkrila kako velika farmaceutska korporacija, uz pomoć korumpiranih diplomata i birokratije propalih režima, koristi neproverene lekove sa stravičnim nuzefektima. Doznavši to, i sam će postati poželjna meta.
Noseći se sa složenom fakturom Le Kareovog romana (oko 560 stranica), reditelj Meirelješ je vešto lomio narativne tokove, unoseći elemente doku-drame zapanjujuće ubedljivosti u životnu putanju jednog kasno probuđenog britanskog diplomate. Zadržana je inteligentna, cinična dijaloška faktura, a niz vrsnih engleskih glumaca samo doprinosi celovitosti ovog trilera na ivici političkog pamfleta. Ali, pošto je reč o igranom filmu, stalo se na vreme.
