Izvor: Danas, 03.Jun.2015, 10:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O ljubavi i logorima
"Niko nije prorok u svom selu. Najteže mi je bilo da se u Čileu izborim za svoje mesto, da moj književni rad konačno bude priznat", izjavila je čileanska književnica Isabel Aljende. Knjige su joj prevedene na 35 jezika, među kojima je i srpski, a naši čitaoci su imali sreće da gotovo sve što je od njenih dela objavljeno ovde čitaju u odličnom prevodu Aleksandre Mačkić.
Svojim prvim romanom "Kuća duhova", koji je objavljen 1982, oduševila je književnu kritiku koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ju je bez oklevanja prozvala "ženskim Markesom". Kasnijim delima opravdala je epitet dobrog pripovedača koji ume da priča dobre priče. Armija njenih obožavalaca nestrpljivo čeka da "izbaci" novu knjigu, u proseku to radi na svake dve godine. Glavne junakinje njenih romana su jake i odlučne žene koje se bore za ljubav. Ako neko misli da Isabel Aljende piše tvrdo ukoričene ljubavne vikend romane, na pogrešnom je tragu. Ona je dokaz teze da dobra književnost može da bude komercijalna. NJena književnost je angažovana. Kroz svoje romane pisala je o emigraciji legalnoj i ilegalnoj, robovlasništvu, trgovini ljudima, narkomaniji, velikim istorijskim ličnostima poput slavne Ines Suares. Čak je pokušala da napiše policijski roman. Objavila je prošle godine "Trbosek" i nije se proslavila. Većina njenih vernih čitalaca ostala je razočarana, jer ispostavilo se da joj portretisanje ubica, rasvetljavanje imaginarnih zločina i nije jača strana.
Zato je sa velikom zebnjom dočekana njena nova dugonajavljivana knjiga "Japanski ljubavnik", koja se pojavila u običnim i elektronskim knjižarama 28. maja. Srećom Aljendeova se vratila sebi. Ispričala je odličnu i emotivnu ljubavnu priču obremenjenu istorijom. Priča je smeštena u jedan starački dom u blizini San Franciska koji naseljavaju živopisni stanari koji žele da poslednje dane života provedu u miru. Među njima se izdvaja Alma Belasko, koju unuk Set pritiska da napiše priču o svom životu. Alma je poljska Jevrejka koja beži od Hitlerovog progona u SAD. Tamo upoznaje Ičija, čoveka koji će joj dugo biti ljubavnik. Aljendeova kroz ovu priču otvara za Amerikance bolno pitanje logora za Japance. Naime, za vreme Drugog svetskog rata američke vlasti odlučile su da zatvore sve Japance u logore nakon japanskog napada na Perl Harbor i ulaska SAD u rat. Najveći broj građana japanskog porekla je živeo na zapadnoj obali, te su iz "bezbednosnih" razloga internirani u logore. Čak 62 odsto interniranih Japanaca su bili državljani SAD. Inicijativa je pokrenuta specijalnom odlukom vlade i predsednika februara 1942. godine. Tokom tri godine rata Japanci i njihovi potomci bili su zatočeni u logorima. Od 120.000 ljudi koji su bili naterani da žive u logorima, osam hiljada ih je živelo u kampu po imenu Topaz, u okolini mesta Delta, u saveznoj američkoj državi Juta. U ovom pustinjskom regionu se još uvek mogu vidjeti ostaci tog sabirnog logora. Dobar deo radnje "Japanskog ljubavnika" odigrava se upravo tamo.
