Izvor: Politika, 13.Jul.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O knjigocidu u Hrvatskoj
U Leksikografskom zavodu „Miroslav Krleža” je početkom devedesetih na mlevenje poslato 40.000 primeraka „Jugoslovenske enciklopedije”
Zagreb – U punoj dvorani Novinarskog doma u Zagrebu je predstavljena je knjiga „Knjigocid – uništavanje knjiga u Hrvatskoj devedesetih” autora Ante Lešaje, penzionisanog univerzitetskog profesora s ostrva Korčule koji je 20 godina istraživao uništavanje velikog broja knjiga pisanih na ćirilici i dela srpskih autora po >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Hrvatskoj. „Lešaja je istraživao kako su se od 1992. sistematski uništavale knjige koje se jezički, pismom, nacionalno, ideološki ili na neki drugi način razlikuju od stanja duha devedesetih godina u Hrvatskoj”, rekao je predsednik Srpskog narodnog vijeća Milorad Pupovac.
On je podsetio da je Lešaja svoje prve radove na tu temu objavio u splitskom „Feral Tribjunu”, ali i u časopisu Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta”.
Pupovac je istakao je da je Lešaja vršio komparativno istraživanje upoređujući informacije koje je imao s informacijama koje su se devedesetih javljale u medijima i javnosti, dokazujući da u biblioteci u Karlovcu nije bilo uništeno 60.000 nego 600 knjiga.
Književni kritičar Velimir Visković koji je devedesetih bio rukovodilac u Leksikografskom zavodu „Miroslav Krleža” odakle je početkom devedesetih na mlevenje poslato 40.000 primeraka „Jugoslovenske enciklopedije”, rekao je da su u zavodu pokušali spasiti neke od tih enciklopedija, pokušavajući da ih prodaju po daleko nižoj ceni, ali su zbog protesta ljudi i male prodaje odustali.
„Tako je propalo i mojih 15 godina rada koliko sam bio uključen u projekt rada na toj enciklopediji”, rekao je on i istakao da se drugačije i nije moglo u državnoj ustanovi.
Navodio je primere da su neki bibliotekari s nelagodom otpisivali i uklanjali knjige i dodao da mu je drago da neki od onih čiji su stavovi devedesetih bli vrlo rigidni, sada zastupaju stav pomirenja.
O evoluciji stavova govorio je i Pupovac, pomenuvši primer neimenovanog tadašnjeg rukovodioca koji je izjavljivao da će devedesetih državnim parama pomoći uklanjanje knjiga, „a sada ulaže u maline u Srbiji”.
Nekadašnji urednik „Feral tribjuna”, novinar i pisac Viktor Ivančić podsetio je kako su hrvatski nacionalisti na glavnom splitskom trgu satima spaljivali na stotine primeraka „Ferala”, koje su pokupili s kioska, dok je policija sve vreme stajala, ne ometajući huligane.
„Knjigocid u biblioteci na Korčuli gde je uklonjeno i otpisano 400 naslova, od toga 19 naslova Branka Ćopića, bio mi je podstrek za dalja istraživanja, pa je i najviše je istražen i dokumentovan, iako nije ni najopsežniji ni najgori”, rekao je Lešaja.
On je ukazao da je Hrvatska jedinstvena, jer niko nije kažnjen zbog uništavanja knjiga, ali je kažnjen on kad je o tome govorio.
Promociji knjige koju su izdali SNV i književna kuća „Profil” prisustvovao je velik broj javnih ličnosti Hrvatske, od bivšeg predsednika Stjepana Mesića i saradnika sadašnjeg predsednika Ive Josipovića do naučnika, univerzitetskih profesora i umetnika, kao i predstavnika srpske zajednice, a bio je tu i ambasador Srbije u Hrvatskoj Stanimir Vukićević.
Tanjug
objavljeno: 14.07.2012
.jpg)
