Izvor: Blic, 20.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nužno i potrebno
Nužno i potrebno
Živeti u gradu znači imati svest o prostoru sopstvenog i tuđeg života. Grad gradom čine ljudi kojima nije svejedno kako izgledaju ulice kojima prolaze. Deo stanovnika grada, onaj čija je svest umanjena ili nerazvijena, pokušava ga pretvoriti u sebi slično stanište. To znači da svako pljuvanje po trotoaru, svaka pepeljara čiji se sadržaj izbacuje kroz prozor, svaki od bureka umašćeni papir koji ne završi u korpi za otpatke, svaki pikavac izbačen >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kroz prozor automobila, svaki kolovoz uništen u pomami divlje stanogradnje – svedoče o onima koji čine takve, naoko sitne prestupe.
Svest o načinu života u gradu podrazumeva i potrebu za izuzetnošću izabranog životnog prostora. Kada se, dakle, misli o novim spomenicima, urbanističkim rešenjima, zgradama čija će visina, veličina ili oblik imati značaj budućeg 'lendmarka', znaka za posebnost jednog grada, valja se setiti svih onih daleko lepših ili starijih gradova koji su imali hrabrosti i volje da neprekidno proširuju estetske granice. Osetljiva ravnoteža između nužnog i potrebnog, ipak, ne sme se narušiti. Drugačije rečeno, idealno je kada se neophodna funkcionalnost i etetska drskost prožimaju. Tada skeptici mogu gunđati koliko god to žele: upotrebna vrednost prostora ili objekta dovoljna je da ućute. I Ajfelov toranj smetao je ondašnjim pariškim sitnim dušama.
Beograd je, čini mi se, opet postao mesto u kome moraju nastajati neobične zgrade i prostori, smele urban(ističk)e intervencije i drski estetski zahvati. Siguran sam da će takvi prodori izazvati i nešto stida u onim građanima koji još nemaju svest o svom gradu. Nešto je, naime, teže pljuvati po lepim ulicama, ostavljati pseći izmet pred izuzetnim fasadama i parkirati automobile na blistavim trgovima.
