Izvor: Blic, 09.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nužni izlaz
Nužni izlaz
Vrlo je prijatno sedeti po skopskim kafanama i slušati pohvale na temu Exita. Čovek oseti neku vrstu patriotizma ili, bolje rečeno, jednostavne prijatnosti zbog toga što se u njegovoj domaji dešava nešto izuzetno. Koliko je i kako izuzetan ovogodišnji Exit, nije odolela da prikaže i tradicionalno mračna i gluva ustanova kad su takve stvari u pitanju. Mislim na RTS, naravno. Nastup Igi Popa, braće Ešton i Majka Vata na Petrovaradinu nekako se, doduše, ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uklapa u satelitsku verziju srpske televizije koja još uvek izgleda kao u slavnim danima crveno-crne koalicije, kad su tehnologija, estetika, a, donekle, i ideologija u pitanju. Između patriotskih prikazanija i nekih provincijskih festivala, što latinice, što ćirilice, prenos i snimak koncerta sa Exita delovao je kao greška. Jer: sva ona radosna deca na pozornici koja, zajedno sa g. Osterberogom, pevaju 'No Fun', a da ih redari, pritom, ne tuku i ne odvlače iza scene – deluju kao da doalaze iz neke normalne države.
No, to je za ljude koji prave i/ili posećuju Exit sasvim normalno. Za one kojima to nije normalno, kojima je bilo potrebno da usred predizborne kampanje ruše jednu od retkih stvari koja nečemu vredi, za njih se organizuju drugačije vrste priredbi. To što te priredbe ostaju lokalnog karaktera i što nemaju nikakvog značaja, nema nikakve veze sa novcem ili notornom belosvetskom zaverom protiv poštenih pravoslavnih Srba. To samo i iključivo ima veze sa dobrim ukusom.
Kad se, jednom godišnje, prebrojimo na Exitu, uvek nam se čini da ima nade.
