Izvor: Blic, 26.Apr.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novo traganje za intimnošću
Kratki film mladog reditelja i pesnika Daneta Komljena (23) „Ja već jesam sve ono što želim da imam“ uvršten je u takmičarski program „Cinefondation“ ovogodišnjeg Međunarodnog filmskog festivala u Kanu. Reč je o Komljenovom ispitnom filmu treće godine filmske režije u klasi Slobodana Šijana, sa Stefanom Arsenijevićem kao asistentom, a žiri prestižnog festivala odabrao ga je među 13 filmova iz celog sveta od 1.500 pristiglih radova. Dane Komljen
„Super >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je pojaviti se na Festivalu u Kanu jer je to dobra referenca ako dođeš do toga da započneš dugometražni projekat", kaže Komljen u razgovoru za „Blic". Prikazivanje filma u Kanu biće njegovo prvo učešće na većem festivalu, a u istoj konkurenciji ranije su učestvovali naši Pavle Vučković i Vladimir Perišić.
Na pitanje da li očekuje pobedu, Komljen sleže ramenima.
„Najiskrenije, nemam nikakva očekivanja te vrste. Nadam se da će projekcija proteći dobro i najviše me zanimaju reakcije publike. S jedne strane želim da vidim ostale filmove u konkurenciji jer je to prilično relevantan izbor, pa da vidim kako to funkcioniše u grupi filmova koji su izabrani. A još više me zanima kako će ljudi da reaguju", napominje Komljen.
Bude li njegov film nagrađen, to mu neće biti prvo priznanje. Komljen je, naime, pre dve godine dobio značajnu Brankovu nagradu za zbirku poezije „Ubica zečeva" (Art print, Banjaluka, 2008). Upitan o povezanosti filma i poezije, on kaže da ne misli da su previše kompatibilni.
„Postoje neke sličnosti i preklapanja, ali to su dva načina komunikacije s drugim ljudima. Možda je sličnost tema porodice i lutanja. Tokom studiranja sam shvatio da mi za pravljenje filmova odgovara što intimnija situacija: sa što manje tehnike i što manje ljudi na setu. U ovom filmu ni u jednom trenutku nema više od dva glumca, nikad na setu nije bilo više od deset ljudi, a i taj broj mi je prevelik.
Mislim da filmovi s tehnologijom koja danas postoji mogu da se rade u okolnostima koje su ranije bile nezamislive. Pisanje pesma jeste neka vrsta usamljeničkog čina, a film uvek podrazumeva zajedništvo. Ja bih voleo da intimnost postoji u oba slučaja. U ovom trenutku mi se, recimo, čini vrlo neverovatnim da ću ikada u životu da koristim kran."
Glavni junak Komljenovog 34-minutnog filma krije zašto je došao kod svoje sestre, a razlog otkrivamo na kraju. U korenu priče je, dakle, disfunkcionalna porodica. „Mislim da suštinski porodica nije najsrećnije civilizacijsko rešenje", objašnjava Komljen motiv bavljenja ovom temom. „To je struktura koja stvara probleme koje mi već predugo ne možemo da rešimo. To se posebno odnosi na buržoasku i radničku porodicu svedenu na nekoliko figura - otac, majka, deca - gde se dosta investira u osećanja koja ne mogu da se razreše. Nije to samo problem likova u mom filmu, jer ja to vidim svuda oko sebe."
On dodaje da su mu profesor Šijan i asistent Arsenijević pružili dovoljno slobode u radu. „Sa Šijanom i Stefanom nije bilo proizvodnje epigonstva, u smislu imitiranja njihovih stilova i tema. Ostavili su mi dovoljno slobodnog prostora i uočili su stvari koje su i meni zanimljive, a pomogli su da ih razvijam u pravcu koji meni odgovara", kaže Komljen, otkrivajući da mu je omiljeni domaći autor Dušan Makavejev.
„Mislim da su njegovi filmovi i danas relevantni i vrlo moderni", kaže Komljen. Od novijih filmova puno volim i 'Rondo’ Zvonimira Berkovića, 'Sutra ujutru’ Olega Novkovića, 'Poljupci’ Saše Radojevića, 'Nebo sateliti’ Lukasa Nole, 'Grbavicu’ Jasmile Žbanić... Ali filmovi autora koji su meni najznačajniji nisu toliko prisutni u ovom filmu. Recimo da je ovaj film smešten u trouglu filmova 'Deset’ Abasa Kijarostamija, 'U Vandinoj sobi’ Pedra Koste i 'Svet’ Žije Žankea. Osećam da su ta tri filma pokrenula neku vrstu preispitivanja šta može da bude film u 21. veku. Nema tu diskontinuiteta s istorijom, ali na neki nov način."
Preispitivanje društva
Prva sledeća stvar koju će Dane Komljen raditi jeste dugometražni omnibus u kojem će učestvovati još sedmoro njegovih kolega s klase i to će im biti diplomski film. Biće tu radova različitih žanrova, od crne komedije, preko melodrame do horora o kanibalima. „Moj film se zove 'Odmetnička uspavanka’ i prati noć i dan u životu žene koja ima trideset i nešto godina, koja je živela u Kanadi, gde doživljava nervni slom i vraća se u Beograd da bi počela novo poglavlje u životu. Međutim, umesto da nađe mir, njoj se ukazuje prisustvo duha njenog mrtvog brata, koji se ubio dok je ona bila u Kanadi. On je bio gej i ona je imala problem s tim i sada se nalazi u poziciji da preispituje sopstvenu seksualnost. Zajedničko za sve filmove je to da se dešavaju 5. oktobra 2010, na desetogodišnjicu revolucije, pa taj datum koristimo da preispitamo probleme srpskog društva danas", kaže Komljen.
Iz zbirke „Ubica zečeva"
Ova soba nije moja soba (ili bilo čija)
dok ležiš na krevetu, sanjivo i bezbrižno tiho,
na prstima, prolazim pored tebe,
isključujem telefon iz struje, gasim televizor,
otvaram ormar polako, bez škripe, i vadim ćebe,
pokrivam te ćebetom, obavijam ti noge ćebetom
dok ti sanjaš, tvoj san je moj san,
ja sedim pored kreveta, gledam te, dišem najtiše,
čuvam te,
ovo sve je tako loše,
tako pogrešno
