Izvor: Blic, 11.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novo shvatanje polova
Novo shvatanje polova
Juče je u Skupštini Beograda svečano uručena nagrada 'Ivo Andrić' 27. dobitniku, Miloradu Paviću, za knjigu 'Priče sa Savske padine', odnosno ciklus priča u knjizi 'Strašne ljubavne priče'. Na svečanosti govorili su akademici Miroslav Pantić, predsednik Andrićeve zadužbine, i Jovan Delić, a potom se, po prirodi stvari, čula i reč laureata koji je u svom slovu govorio o tome šta književnost čini u novom vremenu da bi izbegla sporost jezika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o procvatu ženskog pisma i o tome kako su slika i znak postali važniji od tradicionalne jezičke komunikacije kroz knjigu.
A, o sličnostima i razlikama između sebe i Andrića, u izjavi za 'Blic' Pavić je rekao: 'On je veliki pripovedač i ne treba pokušavati ono što je on već uradio. Jer, to niko ne može bolje od njega. Krenuo sam drugim pravcem i to onim koji pokušava da što više uključi čitaoca u književno delo, a da u onoj meri, u kojoj je to moguće, izbriše pisca.'
Komentarišući činjenicu da je Andrić nobelovac, a da je i on u tim krugovima bio već nekoliko puta, a da je pozicija ljubavi, kojom se bavi i njegova knjiga, na neki način drugačija, laureat je izjavio da danas u odnosu na Andrićevo vreme živimo u jednom promenjenom svetu. 'Pojednostavljeno govoreći, moj pariski izdavač objavio je novo izdanje ‘Hazarskog rečnika’ kao androgenu verziju. Čini se da svet kreće u tom pravcu. Takva je i predstava Tomaža Pandura i vidim da živimo u jednom vremenu koje ne shvata polove na način na koji su to prethodna vremena shvatala. Taj androgeni momenat govori o tome da ljubav više ne treba shvatati kao jednu prevashodno polnu stvar. Postoji energija koja čini normalnim da se ljudi uplaše klasične ljubavi i onda traže nešto drugo,' rekao je Pavić, a potom, govoreći o budućoj sudbini književnosti, naglasio kako je vrlo jasno da danas više ne možemo pisati onakvu književnost kakva se nekad stvarala i da će literatura morati da se bori za svoj opstanak, jer njena ugroženost potiče od sporovoznosti jezika.
'Znak XXI veka je brzina', zaključio je laureat Milorad Pavić. T. Njezić
