Izvor: Politika, 25.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novinar sa srcem
U okviru predstavljanja Italije kao počasnog gosta 52. međunarodnog Beogradskog sajma knjiga, u debati "Evropa danas: perspektive za Balkan", odnosno "Evropske integracije i ustavna kriza" koja prekosutra u 11.30 počinje u velikoj konferencijskoj sali najavljeno je učešće Serđa Romana, italijanskog politologa, istoričara i vrsnog novinara koji se odlično snalazi u balkanskoj i srpskoj problematici. U tom razgovoru će učestvovati i Fernando Đentilini, Luka Gori, Masimo Nava, Arnaldo Kolasanti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Miodrag Lekić i Milan Pajević. Moderator je ambasador Italije Alesandro Merola.
U poslednje vreme italijanski mediji, kako štampa tako i televizija, ne posvećuju puno prostora političkim problemima Srbije (gotovo da iznenađuje nedavni intervju sa premijerom Koštunicom objavljen u listu "Sole 24 ore" 21. 10. 2007). Međutim, postoji jedan novinar koji rado piše o Srbiji i eks-Jugoslaviji – Serđo Romano, ne samo izvanredan žurnalista i analitičar naših političkih prilika nego i sjajan poznavalac istorije Balkana i mentaliteta našeg naroda to potvrđuje svakim svojim člankom.
Pored uvodnika, Romano uređuje i stalnu rubriku u listu "Korijere dela sera", u kojoj svakodnevno odgovara na pisma čitalaca. U vremenu kako političke tako i medijske italijansko-srpske apatije ipak se dešava da čitaoci zatraže odgovore i razjašnjenja na pitanja iz srpske prošlosti i sadašnjosti. Tako se jedno od Romanovih razmišljanja odnosilo i na srpski egzodus, odnosno tragično jugoslovensko leto 1995. Na pitanje čitaoca (Marko Barat iz Kulturne evromediteranske asocijacije) zašto i nakon 12 godina od srpskog egzodusa niko ne želi da se seti stradalih i prognanih Srba iz Krajine i Slavonije, i konstatacije da Srbiji treba vratiti njeno dostojanstvo kako bi bila integralni deo Evrope, dostojanstvo koje ne samo da joj istorijski pripada nego bi bilo sramno negirati joj to pravo, Romano u "Korijere dela sera" od 4. juna ove godine objašnjava da je hronologija događaja, prvo masakr u Srebrenici sa nemilosrdnim etničkim čišćenjem bosanskih muslimana pod komandom generala Mladića (jula 1995), a gotovo neposredno zatim progon Srba iz Krajine (avgusta 1995), uticala da se spoznaja onoga što su Hrvati učinili srpskom stanovništvu ublaži.
Novinar je, međutim, dodao:
"Ono što me je najviše pogodilo u tim događanjima, a i kasnije, onim na Kosovu, bio je zbirni sud javnog mišljenja Zapada... Srbija je u tom momentu postala glavni krivac za balkanske ratove... Znam da nije moguće pravdati zverstvo jednog sa zverstvom drugog. Ali, bilo bi korisno setiti se progona Srba u Pavelićevoj velikoj Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog rata, lakoće sa kojom su Nemci, istih godina, regrutovali pukove bosanskih SS-a za borbu protiv Titovih partizana. Nijedan od ovih događaja ne bi mogao opravdati okrutnost bosanskih Srba. Ali, sećanje na njih bi omogućilo da se shvati zašto je srpsko društvo dugo odbijalo da poveruje u srebrenički masakr i zašto se smatralo nepravedno kažnjenim od jednog vida zapadnjačke zavere."
Podsećajući na značajnu, ali gotovo zaboravljenu činjenicu da su američka privatna udruženja sa blagoslovom Vašingtona opremila i naoružala hrvatske trupe koje su sprovele divljačku operaciju Oluja, Romano nastavlja: "Pretpostavljam da Klintonovo predsedništvo nije računalo na brutalno etničko čišćenje koje su Hrvati realizovali za vreme te operacije; to je drugi dokaz koliko je bilo skromno znanje Amerikanaca o istoriji Balkana...
I umesto da damo dokaz političke senzibilnosti mi, međutim, dopuštamo da nas u Beogradu predstavlja namrgođena tužiteljka Karla del Ponte koja je, za vreme svojih poseta srpskoj prestonici, izgledala nadahnuta jednom vrstom sudskog besnila."
Serđo Romano ne ostavlja po strani ni osetljivo pitanje Kosova. Ova neuralgična tačka nalazi prostor kada čitalac pita zašto Evropa nije reagovala na Bušovu otvorenu podršku nezavisnosti Kosova prilikom njegove nedavne posete Albaniji. Serđo Romano je 28. juna ove godine odgovorio da smatra da je nezavisnost Kosova omaž nacionalizmu: "... Promena granica u Evropi je, sem što je opasna, nekorisna. Rat je ostavio mnoge nepravedne i sporne granice. Ali, postojanje Evropske unije i njeno neizbežno širenje na Balkan teže da progresivno smanje državni suverenitet i da, istovremeno, stvore rastući prostor za ulogu regiona. Promena državnih granica u toj perspektivi postaje anahronizam, jedna vrsta poklona stvaranju nacionalne države, koji pripada prošlosti i osećanju (nacionalističkom) koje, međutim, moramo obeshrabriti."
[objavljeno: ]
.jpg)
