Izvor: Blic, 18.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi srpski brend
Novi srpski brend
U novim prostorijama Istorijskog muzeja Srbije, na Trgu Nikole Pašića, ovog vikenda otvoren je Salon 'Mediale', umetničke grupe koja nakon pola veka postojanja pretenduje da se ustoliči kao srpski brend. Izložbu 'Trenutak sadašnji - Mediala 2006' iniciralo je Ministarstvo kulture i medija. Okosnicu postavke čine pokloni umetnika članova 'Mediale', foto-audio-dokumentarni materijal o radu grupe koja je vazda bila u žiži javnosti, iako naročite sreće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa državnim institucijama nije do sada imala, i nekoliko pozajmljenih radova iz Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti.
U prilično velikom prostoru (250 metara kvadratnih) smestili su se Miodrag - Dado Đurić, Siniša Vuković, Milovan Vidak, Olja Ivanjicki, Kosta Bradić, Miro Glavurtić, Milić od Mačve, Ljuba Popović, Vladan Radovanović, Svetozar Samurović, Uroš Tošković i Leonid Šejka i Vladimir Veličković. A kako se delatnost galerije bude razvijala, u njoj će svoje mesto naći i njihovi sledbenici, tzv. neomediala: M. Đoković Tikalo, D. Mojović, S. Aparin, D. Ulardžić, Lj. Mrkalj, D. Tucović, D. Gavela, V. Dunjić, S. Zečević...
Kad bi se tražila nit koja ih sve vezuje, ona bi se mogla naći u sledećem podatku: medialci se nikad nisu povinovali novinama na svetskom ili evropskom likovnom tržištu, već su listajući reprodukcije starih majstora - Boša, Brojgela, Leonarda, Direra, Dalija... utirali put tzv. fantastičnoj figuraciji koja je trebalo da se izbori sa državno prihvaćenim formalizmom i dekorativnošću, što je opet bila okosnica apstraktne umetnosti. U tom grmu zapravo leži ključna tačka njihove popularnosti. Jer, njihova dela jesu podsećala na stare majstore, jesu bila plod zanatske veštine, ali su bila i dovoljno razumljiva da ih najšira javnost prihvati. Niko od njih, osim Vladimira Veličkovića, ali u Parizu, ne ovde, nije osim te satisfakcije, koja je dakako nosila još jednu, a to je lepa prođa na tržištu i kod nas i u svetu, druge vajde, od države, nije imao. Ukratko, reč je o umetnicima koji su svoja dela prodavali, od toga živeli i tako stekli slavu - neko lokalnu, a neko i evropsku.
- Upoznali su se početkom pedesetih na izložbi posvećenoj modernom arhitekti Le Korbizijeu, u Beogradu, prepoznali međusobne afinitete i odlučili da se podržavaju (neopoziva i retka vrednost u našoj sredini!). Ova izložba prati strastvenu mladost jedne generacije, otkriva njihova okupljanja na Adi, obalama Save i Dunava, u Klubu književnika, potkrovlju arh. Peđe Ristića, kod 'Ruskog cara'... - objašnjava koncepciju izložbe Tijana Jovanović Češka.
Zanimljivo je, opet za naše prilike, još nešto: grupa nije imala jasno definisan program. Još manje je to bila grupa istomišljenika. Zajedničko im je bilo jedino uverenje da se bore protiv izumiranja različitosti u svim svetovima i na svim nivoima. Smatrali su da šema istosti, kako piše jedan od osnivača 'Mediale' Siniša Vuković, vodi ka smrti umetnosti, podjednako kao i uporno nastojanje da ona bude nešto drugo od onoga što je vekovima bila.
- 'Mediala' je polazila od apsolutnog poštovanja individualne slobode, razlika, afiniteta - seća se Olja Ivanjicki, sada umetnički direktor Salona 'Mediale'. - Ne asocira ni na medijsko ni na medijevalno. Ime je izmislio Miro Glavurtić koji je dobro baratao rečima, kao jedinstvo suprotnosti - od reči med, što označava nešto korisno, fino, dobro, i reči ala, koja simbolizuje neko zlo ili agresiju. Mi smo uspeli da pomirimo te dve suprotnosti, da dostignemo tu misao koja ima obeležje univerzalnog kosmosa.
Sada medialci imaju svoj pečat, firmu, fond slika, državni status, te mogu ići i do saradnje sa Muzejom moderne umetnosti u Njujorku i 'Metropolitenom'.
Da li je odlukom Ministarstva kulture i medija da osnuje Salon 'Mediale' izmiren dug prema jednoj umetničkoj grupi, ili je reč o pukom podilaženju populizmu (odnosno javnom ukusu), pokazaće nam uskoro kustosi Istorijskog muzeja Srbije koji su preuzeli na sebe nimalo lak zadatak da revidiraju ono što je država vazda ignorisala.
Jer, pojedini članovi 'Mediale' zaista su promovisali srpsku umetnost u Parizu, iako nijedan statusni simbol nisu imali (niti su bili profesori akademija, niti su bili miljenici kritičara, niti državni laureati - izuzev Šejke koji je dobitnik Nolitove nagrade, dakle za književno delo - niti su sedeli u žirijima). A kod kuće? Pa nema malo bolje stojeće porodice čiji dom ne krase njihova dela.
Milena Marjanović
