Izvor: B92, 01.Apr.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi roman Ivana Ivanjija
Veteran naše literarne i kulturne scene Ivan Ivanji, čija je bibliografija izuzetno bogata i raznovrsna, predstavio je svoj prvi kriminalističko-politički triler "Staljinova sablja" u izdanju "Stubova kulture".
Urednik "Stubova kulture" Ivan Radosavljević konstatovao je da je Ivanji, koji je ekskluzivni pisac te idavačke kuće, neosporno jedan od onih koji su obeležili srpsku i jugoslovensku kulturu u poslednjih pola veka i podsetio da je izuzetno poznat i cenjen u inostranstvu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << posebno na nemačkom govornom području.
Primetivši da je "Staljinova sablja" po mnogo čemu neobična i izvanredna knjiga u kontekstu savremene srpske književnosti, Radosavljević je objasnio da je pri tome mislio na žanrovski obrazac koji je primenio (politički triler) a kod nas jer izuzetno redak iako je veoma popularan u celome svetu.
Po njegovoj oceni, ta žanrovska strana nije umanjila visoke literarne kvalitete dela u kome je dat osoben, ličan, ali precizan portrert epohe u nekim njenim zanimljivim, ali to ne znači da nisu strašni, momentima.
U centru priče je sablja, koju je svojevremeno Staljin poklonio Titu, koja misteriozno nestaje, a to je samo povod da se isplete intriga oko neobjašnjene pogibije gardista u Topčideru a tu su i tajnoviti Teslini "zraci smrti" i to je dovoljno da se dobije napet i uzbudljiv triler.
Kako je objasnio Ivanji, ideju da napiše politički triler dao mu je nemački izdavač koji mu se obratio sa pozivom da ga napiše jer bi voleo da načini ediciju toga žanra od knjiga poznatih autora koji nisu ranije pisali u tom ključu.
Pravi podsticaj, prema njegovim rečima, dala mu je tragična priča o pogibiji vojnika, a onda su se pojavile priče o Teslinom tajnom oružju i "pisac u njemu je to doživeo kao izazov kome nije odoleo".
Ivanji je novinarima na konferenciji u Galeriji "Artget" Kulturnog centra Beograda predočio prepisku koju je vodio sa Muzejem Jugoslavije oko sudbine stvarno skupocene sablje koja je poklonjena Titu prilikom njegovog boravka u Rusiji 1944. godine i iz koje se vidi da je bila izložena 2003. da je sada, niko nema dokaza, sklonjena u sef.
Ivanji je skrenuo pažnju da u sprskim arhivima nema tačne beleške o mestu i prilici u kojoj je sablja data Titu.
