Izvor: Blic, 21.Jul.2015, 16:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi roman Harper Li u izdanju "Lagune"
Izdavačka kuća Laguna koja je prošlog meseca objavila nov prevod kultnog romana "Ubiti pticu rugalicu" Harper Li, najavila je da će uskoro objaviti i njen drugi roman - "Go Set A Watchman" koji je 88-godišnja književnica objavila ovog leta posle više od pola veka pauze.
Beogradska Laguna je u junu u novom prevodu Marka Mladenovića ponovo objavila roman "Ubiti pticu rugalicu" koji je nagrađen Pulicerovom nagradom.
"Go Set a Watchman" koji je u prvoj sedmici od >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << objavljivanja samo u Severnoj Americi prodat u tiražu od preko 1,1 milion primeraka i postao najbrže prodavana knjiga u istoriji izdavačke kuće Harper Kolins, će za Lagunu prevesti Tatjana Bižić.
- Sredinom pedesetih završila sam roman 'Go Set a Watchman' koji prati lik Skaut kao odrasle žene. Moj urednik je bio opčinjen njenim flešbekovima u detinjstvo i naterao me je da napišem roman iz ugla mlade Skaut - navela je Li.
Tako je nastala "Ubiti pticu rugalicu", jedna od najuticajnijih knjiga u 20. veku, koja je vremenom postala obavezno štivo u mnogim školama i prema kojoj je 1962. snimljen i Oskarom nagrađen film sa Gregorijem Pekom.
- Pošto sam bila mlada autorka, uradila sam kako mi je rečeno. Nisam shvatila da je (originalna knjiga) preživela i bila sam veoma iznenadjena i oduševljena kada ju je moja draga prijateljica i advokatica Tonja Karter otkrila. Posle mnogo razmišljanja i oklevanja pokazala sam je nekolicini ljudi. Bilo mi je veoma drago kada su rekli da je vredna objavljivanja. Ponosna sam i zapanjena što će biti objavljena posle svih ovih godina - rekla je Harper Li.
Radnja romana "Go Set a Watchman dešava se pedesetih godina prošlog veka u istom mestu u Alabami kao u romanu "Ubiti pticu rugalicu. I junaci su isti kao u čuvenom romanu ali su dvadeset godina stariji.
Skaut se iz Njujorka vraća u Mejkomb da poseti svog oca Atikusa. Ona mora da se suoči sa ličnim i političkim problemima dok pokušava da shvati stavove svog oca prema društvu i svoja osećanja o mestu u kojem je rodjena i u kojem je provela detinjstvo
