Izvor: RTS, 27.Jul.2017, 12:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nove pripovetke Mihajla Pantića
Bilo da govori o ljubavi ili bolu, hodanju po oblacima, košavi ili Novom Beogradu, Mihajlo Pantić s velikom snagom pripoveda o našim životima, od svakodnevice do istorije. Njegovi junaci i junakinje bliski su nam po nadama, zebnjama, iskustvima i u novoj knjizi Pantićevih priča "Kada me ugleda ono što tražim".
Ljudsko biće u potrazi za smislom, ne retko zatečeno neobičnim zbivanjima, umorno od >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << uzbudljivih događaja na tlu bremenitom od istorije.
On ili ona svakodnevno se kreću u granicama svog odabranog staništa, u novobeogradskom bloku ili svejedno negde drugde, traže mir pokraj reke ili mora, predaju se nekoj ličnoj strasti da bi oplemenili sopstveno postojanje.
Iza naslova "Kada me ugleda ono što tražim" stoji čovek koji se osvrće na svoj pređeni put.
Stigao u doba kada ponestaje snage ili volje da se promeni životna priča, sumira proživljeno i pokušava da vidi šta je to što ga je učinilo onakvim kakav se ostvario ili se nije ostvario. I jednih je i drugih u knjizi, kaže pisac.
"Mi uvek živimo neke moguće ili potencijalne živote i sada mogao bih da vam kažem, da se priča javlja upravo u tački susreta te ponornice mogućeg života o kojoj sanjamo, o kojoj, do nekih godina stremimo, težimo i ovog života koji je realan i u kojem, nažalost, ne možete da kažete da ste gospodar situacije", kaže Mihajlo Pantić.
Do odgovora o sebi uvek dolazimo uz pomoć drugih i sa drugima.
"Ne možete bez dodira, bez kontakta, ne možete bez predvajanja, bez prepoznavanja to su sve ti procesi, pomoću kojih nekako lakše onda percipirate sebe. Zatvorenost u sopstvenu ljušturu ne vodi prema samorazumevanju. Iz ove knjige se to dobro vidi", ističe Pantić.
Pantić pripoveda o čovekovoj potrazi za ljubavlju i potrebi za drugim, a priča prema rečima pisca "na neki način anestezira preveliku bol koju čovek nosi sa sobom već činjenicom rođenja, jer samo postojanje je prilično težak napor".
Treba ga osmisliti, iskupiti, učiniti punim i intenzivnim a to nam, priznaćete, ne polazi uvek za rukom, kaže Mihajlo Pantić.
