Izvor: Blic, 27.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova zvezda Hermanis
Nova zvezda Hermanis
Ne nebu svetskog pozorišta s vremena na vreme se pojavi neka rediteljska zvezda o koju počinju da se biju veliki i mali međunarodni festivali.
Kada je osnivan Bitef bilo je mogućno da se u jednom od zabačenih kutaka sveta pronađe 'neki' Grotovski ili Barba. Danas u sajber-epohi jednako su na tanjiru pažnje svetskih selektora oni iz nekog današnjeg Opola ili Holstebroa. Buduće zvezde svetskih scena same se brinu da malo pažljiviji surfer >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o njima što brže sve i svja sazna. A onda počinje trka ko će prvi imati novu zvezdu.
Jedna od zvezda o koju se sada bore festivali Evrope i sveta je letonski reditelj, glumac i animator Novog riškog pozorišta, Alvis Hermanis.
Sretao sam ga po evropskim festivalima kao gledaoca, slušao njegove zanimljive namere ispričane tipično tihim glasom stanovnika Pribaltika. Onda sam negde video njegovu varijaciju na temu Gogoljevog 'Revizora' stavljenog - u vreme realnog socijalizma sa živim kokoškama i neprivlačnom hranom - u kuhinji neke odurne ruske menze. Nisam pozvao predstavu. Znam našu publiku. Ne voli da se seća tih vremena. A i bio je na Bitefu briljantni Žambekijev 'Revizor' u sličnom ključu.
A sad sam video kako je Hermanis ostvario svoj poslednjii projekt 'Dugi život' nastao dvogodišnjim proučavanjem ponašanja staraca sa glumačkim ansamblom. Rezultat je neverbalna, a ipak 'realistička' predstava o dugovekim ljudima, fosilima napuštenog komunizma, u tipičnim zajedničkim stanovima.
Zbog reputacije Bitefa Alvis Hermanis će naći slobodne termine septembra 2005. između desetak inostranih turneja.
Da predstava nije neprenosiva, za Bitef bila bi otkriće i 'Gospođica Julija' u kojoj nova, ne samo rediteljska, i već i glumačka zvezda, Alvis Hermanis, igra (kao sluga Žan), erotični trougao sa Julijom i Kristinom, čija raskoš zaista pleni.
Elita
Da li ste primetili da je poslednjih dana na nekim TV kanalima, kao i u štampi, otvoreno pitanje o tome ko cini našu društvenu elitu? Izvesna zabrinutost koja je pratila otvaranje ove teme, prirodna je reakcija javnosti suocene sa nedavnim hapšenjima bivših mocnika i 'uglednika'. Ruku na srce, malo ko je zaista iznenaden, buduci da su 'obrti u prici' vec izvesno vreme ocekivani. Da stvar bude još zanimljivija objašnjeno nam je da je to samo početak, 'brisanje prašine' u nameravanom 'velikom spremanju'.
U društvu koje kuburi sa ekonomijom, istorijom, geografijom i etikom, buduci da je u akutnoj fazi decije bolesti tranzicije, sasvim prirodno je došlo do zamene mnogih teza. Tako je pojam elite, čije je osnovno značenje najboljeg i najodabranijeg, 'cveta društva', ustupilo pred novogovorom u kojem je ovaj kvalifikativ bez pardona korišcen za tituliranje najupadljivijih.
Novopečeni bogataši, nikli na tlu koje je još u veme prethodnog režima zasejano semenom otimačine i korupcije, ljudi sumnjivih biografija i verovatno još problematičnijeg obrazovanja, sa tompusima u rukama ili čašom oštrog pića dobijenog na nekom od prijema na koji su zasluženo pozvani, kako bi uz prateću medijsku podršku uveličali skup odabranih, s pravom su pohitali da daju novi ton pomenutom fenomenu. Kao dekor ovom društvancetu pridružuju se i čitave kolone 'zaslužnih' estradnih skutera koji su članstvo u 'VIP klubovima' zavredili sposobnošću da na barem tri partija za veče, ushićeno komentarišu kako je lepo što su u istom razredu.
Ležerno uzurpirajuci medijski prostor, ova samozvana 'elita' je uz pomoć medija koji javnost dele na vidljivu i nevidljivu, marginalizovala sve one koji zaista vrede i imaju šta da kažu. Time se ne samo ohrabruje sistem vrednosti koji je naopak, nego se, što je mnogo važnije, javnost anestezira i navikava na činjenicu da su kod nas elite kratkotrajne, slučajne i bezobzirne.
Ako je za utehu, onda mi, koji po definiciji ne pripadamo takvoj eliti, barem možemo mirno da spavamo.
