Izvor: Politika, 03.Avg.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova knjiga Paula Koelja
„Rukopis pronađen u Akri” otkriva šta se dogodilo u Jerusalimu uoči invazije krstaša za vreme Prvog krstaškog rata
Proslavljeni brazilski književnik Paulo Koeljo objavio je novu knjigu pod nazivom „Rukopis pronađen u Akri” u izdanju brazilske kuće „Sekstante”.
U knjizi, koja mu je 22. po redu, Koeljo vešto kombinuje realnost i fikciju prilikom kazivanja priče o Grku po imenu Kopta, koji se spominje u spisima koje nekoliko vekova kasnije pronalazi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jedan Englez.
„Razdvajanje fikcije od stvarnosti je teško ne samo za pisca, već za svakoga. Živimo pod naletom informacija za koje verujemo da su istina, iako je jasno da to nisu. Ova priča je zasnovana na vrednostima, a vrednosti nisu fikcija. One preživljavaju test vremena”, izjavio je autor „Alhemičara”.
Knjiga „Rukopis pronađen u Akri” ima 176 strana i autor, da bi čitaocu približio delo, daje uvodno objašnjenje. Godina je 1099. Dok se Jerusalim priprema za invaziju krstaša, Grk po imenu Kopta saziva sastanak na koji poziva sve stanovnike grada – mlade, stare, muškarce i žene.
Hrišćani, Jevreji i muslimani dolaze da čuju kako da se pripreme za borbu, ali to nije ono što Kopta želi da im poruči. On zna da je poraz neminovan, jer sve na to ukazuje. Stanovnicima Jerusalima poručuje da mudrost traže u svakodnevnom životu, u izazovima i teškoćama sa kojima se suočavaju, da je istinsko znanje u ljubavi bližnjih, u krizama, slavi i svakodnevnom kontaktu sa smrću, koja je neizbežna.
Ovde se Paolo Koeljo „seli” u 1974. godinu, kada britanski arheolog ser Volter Vilkinson u blizini mesta Nag Hamadi, u Gornjem Egiptu (regija u donjem toku reke Nil) pronalazi pergament na arapskom, hebrejskom i latinskom.
Mesto je u žižu javnosti došlo 1945. godine kada je u obližnjim pećinama pronađena zbirka religioznih, uglavnom gnostičkih, spisa – takozvana Biblioteka Nag Hamadi. Spisi su bili napisani na koptskom jeziku (staroegipatski pisan grčkim pismom) i, najverovatnije, predstavljali prevode sa grčkog.
Gospodin Vilkinson je pergament odmah poslao na analizu na Odeljenje za antikvitete muzeja u Kairu. Posle nekoliko dana obavešten je da je spis napisan u 4. veku nove ere, tačnije oko 1307. godine, da u svetu „cirkuliše” najmanje 155 kopija tog dokumenta, od čega tri pripadaju muzeju.
Paulo Koeljo piše da nije bilo teško utvrditi da je manuskript poreklom iz grada Akre, van egipatske teritorije. Naglašava da je britanski arheolog dobio pismenu dozvolu egipatskih vlasti da ga odnese u Englesku, pošto nije postojala nikakva smetnja na njegovom izlazu iz zemlje.
Akra je, naime, bio utvrđeni deo seleukidskog Jerusalima u drugomveku pre nove ere, a njegova tačna lokacija je i danas predmet rasprave među istoričarima. Seleukidsko kraljevstvo je trajalo od 312. do 150. godine pre nove ere, a zauzimalo je prostor nekadašnjeg Persijskog velikog kraljevstva, koje je trajalo od 550. do 330. godine pre nove ere i zauzimalo teritoriju Irana, delove Indije i Pakistana, Srednju i Malu Aziju, veći deo obala Crnog mora, jugozapadnu Aziju, sever Arapskog poluostrva, Siriju i severoistočni deo Afrike.
Koeljo priča da je sina sera Voltera Vilkinsona upoznao u Velsu na Božić 1982. godine. Tada je čuo priču o otkriću britanskog arheologa, ali, kako mu je Volterov sin rekao, niko tome nije pridavao nikakav značaj. Dana 30. novembra 2011. godine, međutim, pisac je od Volterovog sina dobio kopiju teksta o kojem je čuo priču na sastanku i „Rukopis pronađen u Akri” je prepis tog manuskripta.
Stela Lolić
objavljeno: 04.08.2012
