Izvor: Blic, 23.Feb.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova duhovnost potrebna svetu
Književnost je u XXI veku manje specifične težine nego ranije - kaže u intervju za "Blic nedelje" Milorad Pavić, naš poznati pisac koga je svetska književna kritika još osamdesetih godina prošlog veka prozvala "prvim piscem XXI stoleća", a čija su dela samo u prvih sedam godina novog veka i milenijuma doživela preko 100 novih prevoda. Na primer, roman "Drugo telo" tokom januara u Rusiji prodat je u više od 15.000 primeraka.
Govoreći o inostranim izdanjima svojih knjiga, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Milorad Pavić napominje da je o tome teško voditi evidenciju. "Valjda se najviše prodaje u Rusiji. Tamo su sada, kod 'Azbooke' u Petrogradu objavili u istoj ediciji gde su štampali moj roman 'Drugo telo' i Jasmine Mihajlović 'Pariski poljubac' dve moje knjige u jednoj pod naslovom 'Dva romana o ljubavi'. Ima knjiga koje na mom sajtu još nisu zabeležene, kao grčki i litvanski prevod 'Drugog tela', koji samo što su izašli iz štrampe. U Japanu se prevodi 'Poslednja ljubav u Carigradu'. Neke knjige, kao 'Hazarski rečnik', imaju prednost zato sto su napisane davno, pa su dugo u opticaju... Ali da vam nešto kažem. Opasno je biti najprevođeniji. Svi ovde prestaju da te vide. Ali, razumem to."
Imate li neke podatke o recepciji vaših dela u inostranstvu. Da li se razlikuju reakcije, utisci tamošnje čitalačke publike u odnosu na našu i u kom smislu?
- Mislim da me, uopšte uzev, ženski čitaoci više čitaju nego muški, mlađi više nego stariji. I ovde i u svetu. Jedna devojka iz Španije mi piše pre nedelju dana: "Vaša knjiga 'Unikat' definisala me je kao čitaoca..." Čitateljka iz Sibira moli da zajedno doručkujemo u Beogradu, zbog čega bi doputovala ovamo. Mnogo je složenije pitanje kako me vidi književna kritika i univerzitetski autori u svetu. U prošlom veku bio sam u Nemačkoj nazvan "predvodnikom evropske postmoderne". Sada, u XXI veku smatraju stručnjaci da pripadam takozvanoj "ergodic" književnosti i u nju ubrajaju moje romane od "Hazarskog rečnika" do "Unikata".
Šta je to "ergodic" književnost?
- Pisci su u svetu suviše zloupotrebljavali takozvanu nelinearnu književnost, ne vodeći računa kuda to čitaoca vodi. Često je čitalac ostavljan na cedilu. "Ergodic" književnošću stručnjaci danas nazivaju dela koja vode računa kuda taj nelinearni postupak vodi, da li je on osmišljen, ili je samo igra bez pravila.
Vi na to kažete...
- Kažem nazovi me ako hoćeš i testijom, samo me nemoj razbiti.
Vaš roman "Drugo telo", samo u januaru, prodat je u Rusiji u 15.000 primeraka. Šta je to na šta publika reaguje u tom, kako su ga kritičari nazvali, slovenskom pandanu "Da Vinčijevom kodu"?
- To je neka vrsta obnove "pobožnog romana", pa otuda imaju takve knjige veću prođu. Svetu je ta obnova potrebna.
A kako vidite ono što sada živimo i što nam se događa?
- Postaje ozbiljno. Ne vidim kako se može nešto postići protiv stranih država razbijajući svoju.
Vratimo se književnosti, da li nam u skorije vreme "pretite" nekim novim delom?
- Nedavno, za Sajam knjiga u oktobru sam objavio novi roman "Pozorište od hartije" u Zavodu za udžbenike. Oni tamo imaju veoma lepu i negovanu biblioteku savremenih srpskih pisaca. Isti izdavač objaviće i sve moje priče u jednom tomu u ediciji koja je već na taj način objavljivala Nušića i Duška Radovića.
Kojim putevima se kreće savremena svetska književnost? Koliko moderne tehnologije utiču na stvaralaštvo današnjih pisaca?
- Književnost je, kako rekoh na početku razgovora, u XXI veku manje specifične težine nego ranije. Ona se razudila na neknjiževne oblasti, ali što je važnije, muzika i slika pretežu. Ne treba im prevod. Nemaju misao pretvorenu u sporovoznu rečenicu. To se naročito vidi na internetu. Evo primera: pre neki dan jedan moćni ruski blog - internet portal, zamolio je da na njegovom interaktrivnom sajtu gostujem. Uslovi su bili: da na pitanja publike odgovorim najmanje jednom mesečno i da u tom razmaku napišem i jednu kolumnu. Ne priču, nego kolumnu poput onih objavljivanih već u ruskim ilustrovanim časopisima. Za uzvrat, oni bi postavili moj sajt gde bi pretežno bile moje nove fotografije! Dakle, to je to.
Pavićeve pozorišne premijere
Vaš pozorišni komadi izvođeni su na mnogim scenama. Nekim premijerama ste prisustvovali. Da li je neka od njih na vas ostavila poseban utisak?
- Najviše su me impresionirale dve: "Za uvek i dan više" u moskovskom MHATU, pozorištu koje su osnovali Čehov i Stanislavski, i u Beogradu "Hazarski rečnik", u režiji Tomaža Pandura. Treća je predstava koju ja nisam video, ali ju je gledao u Petrogradu Jovan Ćirilov i opisao mi je tu predstavu gde su glumci kao u komediji del arte napamet znali "Hazarski rečnik" i improvizovali svaki put drugačiju predstavu. Uzbudljivo je videti svoju knjigu iz te vizure.
