Izvor: Politika, 27.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova dokumenta
... slogan je nove pozorišne sezone Ateljea 212 koju najavljuje upravnik Svetozar Cvetković
U Ateljeu 212 sve je spremno za početak nove pozorišne sezone. Umetnički ansambl već se okuplja, a popularni bife i pored pauze i letnjih žega nije prestajao da radi. Služeni su osvežavaju napici, ali i pokoja „ljuta” za one koji, kako nam rekoše, i vrela jutra započinju žestoko.
To je deo atmosfere koju smo proteklih dana zaticali u Ateljeu 212. Šta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << će obeležiti novu pozorišnu sezonu koja počinje 1. oktobra otkrio nam je Svetozar Cvetković, upravnik Ateljea 212, neposredno pre puta u Montreal gde će prisustvovati svetskoj premijeri filma „Turneja”. Svetozar Cvetković je dugo na čelu Ateljea 212, u aprilu 2009. godine ističe mu treći mandat, odnosno dvanaesta godina upravničkog rada.
Za razliku od prošlogodišnjeg podnaslova sezone Ateljea 212 „Med i mleko”, novu će pratiti slogan „Nova dokumenta” jer, naglašava Cvetković, živimo u vremenu novih dokumenata. To ne znači samo otkriti dokumenta koja su nama do sada bila nedostupna, već ćemo dobiti nove pasoše, lične karte, tablice...
– Probe predstave „Šuma blista” autora Milene Marković koju će režirati Tomi Janežič počinju u četvrtak, 4. septembra. Sledeći komad koji će biti postavljen na Velikoj sceni Ateljea 212 jeste tekst Jasmine Reze „Bog masakra” u režiji Alise Stojanović. Tu je i poslednji tekst Tene Štivičić čija praizvedba je bila u Velikoj Britaniji. Zove se „Svici”, u Hrvatskoj se igra pod naslovom „Krijesnice”, kaže Cvetković
Kao što smo proteklu sezonu, dodaje naš sagovornik, završili gostovanjem predstave „Odumiranje” u Vizbadenu, ova sezona počinje, takođe, gostovanjem iste predstave Dušana Spasojevića u režiji Egona Savina na festivalu u Plzenu. Sledi gostovanje sa komadom „Putujuće pozorište Šopalović” u Skoplju. U planu je i učestvovanjena MESS-u, kao i u Zagrebu.
Scena Teatra u podrumu Ateljea 212 prošle godine ponudila je svojoj publici nove autore. I ove godine, saznajemo od Cvetkovića, Upravnom odboru biće predloženi novi naslovi i nova imena.
Svetozara Cvetkovića pitali smo koji je zajednički imenitelj predstava koje će se naći na repertoaru Ateljea 212 u novoj sezoni?
– Danas je teško biti pošto-poto nov u nečemu. Ovo pozorište je startovalo pre pedeset i dve godina kao pozorište koje je slovilo za avangardno i koje je želelo da sruši sve dotadašnje ustaljene modele repertoarskog pozorišta, pa je vrlo brzo i samo postalo repertoarsko pozorište. Danas je nemoguće u repertoarskom pozorištu napraviti repertoar koji će biti alternativan; odnosno moguće bi ga bilo napraviti ali bi taj alternativni repertoar počeo da radi protiv tog pozorišta. Ne mogu da kažem da se moja ekipa i ja trudimo da pravimo kompromisni repertoar, ali nastojimo da u toku godine imamo dva naslova koja bitno iskaču od nečega što bi mogao da bude klasičan repertoar repertoarskog pozorišta. To su, recimo, bili „Šopalovići”, bez obzira što je to repertoarsko ime, ali je predstava potpuno drugačija od onoga što bi moglo da se pretpostavi kao klasično repertoarsko pozorište. Proteklu sezonu smo završili sa komadom Dee Loer „Nevinost” koji je, opet, ekstreman.
Cvetković objašnjava i da, sa druge strane, „moramo da pravimo balans u smislu kontakta sa širom publikom koja bi volela da dođe u pozorište, da u njemu nađe neku vrstu olakšanja i zabave.”
– Bez obzira na mogućnost razbibrige, zadovoljstvaili olakšanja ovo pozorište se trudilo da ostvari umetničku ambiciju i u takvim delima kao što su komedija, vodvilj, ili nešto što ima i muzičke delove. Trudili smo se da to ostane na nekom doslednom umetničkom nivou, koji ovo pozorište zaslužuje, i mislim da smo u većini slučajeva uspeli. Kažem u većini, jer je bilo nekoliko iskliznuća – nemožete u umetnosti, posebno u pozorišnoj uvek da garantujetekvalitet.Ni sam nisam uvek zadovoljan svim predstavama, a bogaminije nipublika. Često se moje zadovoljstvo ne poklapa sa zadovoljstvom publike, ali mislim da tajreljef predstava koje se igraju ovde i spremaju, tvori profil pozorišta kakvo je potrebno u Beogradu, u Svetogorskoj ulici, koji može da brani Atelje 212, podvlači Cvetković.
Nova sezona u Ateljeu 212 ponudiće, sasvim je sigurno, svojoj publici nove naslove, umetničke kreacije, pozitivnu energiju. A da li će u novim podelama biti mesta i za glumce koji već duže vreme ne igraju?
– U ovom pozorištu se taj broj onih koji godinama ne igraju svodi na nekoliko imena. Mislim da ne bi trebalo nijedna umetnička institucija, a posebno pozorišna da u tom umetničkom delu bude socijalna institucija. Insistirao sam u razgovorima sa rediteljima sa kojima radimo da budu uposleni svi glumci, ali u ovom pozorištu rade reditelji koji za svoje podele zahtevaju maksimum, i samim tim moramo da im otvorimo vrata široko. Sa druge strane, a to je tradicija duga pedeset godina, ovo pozorište je otvoreno za sve glumce koji nisu kod nas ustalnom radnom odnosu, a koji su mogli ovde da dođu i rade i da se osećaju kao deo tima.Istina je da postoji izvestan broj glumaca, koji opet nije veliki, koji manje igraju u ovom pozorištu ali koji ovde imaju svoje zaleđe, a više igraju u nekim televizijskim serijama, drugim pozorištima,ili imaju pak neko svoje projekte, kaže na kraju razgovora Svetozar Cvetković.
Borka Trebješanin
[objavljeno: 27/08/2008.]
