Izvor: Blic, 14.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Normalnost usred nenormalnosti
Normalnost usred nenormalnosti
Ovih dana je u Muzeju savremene umetnosti otvorena izložba Umetnost u Srbiji 1989-2001. pod naslovom 'O normalnosti'. Kompletniji naslov bi bio 'Normalnost usred nenormalnosti'. Očigledno je reč o likovnoj umetnosti tokom smutnih devedesetih.
Izložba pokazuje bogatstvo usred siromaštva, raznolikost usred jednoumlja, jezgrovitost usred inflacije, širokogrudost usred izolacije, duhovitost usred žalosti.
I sad počinje naša >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tipična situacija, da neki, sa rukama u džepovim, gledajući to bogatstvo boja, ideja, izraza, olako prebacuju inspiratorima izložbe što su tobož pokazali da to doba nije bilo baš tako strašno kad je moglo da iznedri tako nadahnutu likovnu umetnost.
Nemogućno je ne suprotstaviti se takvom shvatanju. Ova izložba je sa svim tim skupom artefakata jednog vremena i stvarnost tog vremena. Diktature doba nacističkog, staljinističkog i maoističkog totalitarizma u prvoj polovini XX veka nisu isto što i diktature kraja XX veka. Upravo ovakva jedna izložba poziva da se izrekne precizna i svestrana istina o tom vremenu, ni gora ni bolja nego što jeste. Zar ona ne bi mogla da bude opomena da je i u drugim oblastima života trebalo dići glavu u ime druge Srbije. A dizali su glave. Neki je i izgubili. A i to je istina o tom vremenu i o tom režimu, koji je neke smatrao opasnim po sebe, a neke nije. Česlav Miloš je čak obavezao umetnike i intelektualce da deluju po pravilu ketmana, ako već nemaju hrabrosti da se direktno suprotstave. I to je bolje nego što su neki pevali hvalospeve režimu. Kao što bi danas bilo poltronstvo prema novim političkim ideolozima kriti pravu sliku o smutnom vremenu drugačije ideologije, ako je uopšte bila reč o ideologiji.
