Izvor: Blic, 19.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Noge sneruke
Noge sneruke
Pozovem (po preporuci) pedikirku da mi srtedi nokte. Sede žena, uze klešta i poče da mi zavrće prste na nogama, kao da su od gume. Iz pristojnosti ćutim, kolutam očima, uvrćem se u ritmu njenih drskih trzaja, al slaba vajda. Žena, nikako da popusti. Razmišljam, možda joj ova desna noga nije na ruku, možda će sa levom biti bolje, pa ajd da prićutim. I u neko doba, jedva dočekam tu levu stranu. I nogu. Ali, već u startu vidim, da sa istom drskošću žena >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << krši i lomi moje nokte (a i prste) i na ovoj drugoj nozi. Sad već debelo iziritirana, a sa pragom tolerancije na nuli - krenem da uzdišem, pa da jaučem, a potom i da jecam - sve glasnije. Ona, ni da trepne. Barata i dalje mojim nožnim prstima (komotno), kao svojim pedikirskim alatom. Uzima ih u svoje ruke, obrće, okreće, vrti ih i po nekoliko puta oko zamišljene (im) ose…Ja, mokra od bola i izbečena od zaprepašćenja. Ne mogu da verujem da ne reaguje na moje trzanje i suze. Pardon, gospodjo, usudih se da kažem…to što zavrćete su moji prsti. Kapirate!? Šta, bre, pardon, šta bre, prsti…ti ćeš meni da objašnjavaš, kako da radim, odbrusi i nastavi da turpija moje (sad već utrnule) nokte. Ali, molim vas, pokušah ljubazno, imam osećaj da zavrćete grublje no što bi trebalo, noge mi se oduzele. Zavrću i meni uši u ovom Wiesbadenu, svaki dan, pa ne kukam nikome, reče mi hladno, kao da sam ja ta koja nekom daje nalog da joj to radi. Ali, kakve veze imam ja sa tim, upitah oprezno. Ama, baš nikakve, kao što ni ja nemam nikakve veze sa pedikirom, a moram da ga radim, jer od nečeg moram da živim, odgovori i – ostade živa.
.jpg)
