Izvor: Politika, 11.Okt.2012, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nobelova nagrada za književnost Mo Janu
Priznanje će u Kini biti tumačeno i kao pobeda politike Komunističke partije i socijalističke borbe, koje autor podržava
Kineski autor Mo Jan dobitnik je Nobelove nagrade za književnost za 2012. godinu, što je prilično neočekivan izbor budući da je Švedska akademija poslednjih godina favorizovala evropske pisce. Odluka je neočekivana i iz razloga što je ponovo jedan od glavnih favorita bio Japanac Haruki Murakami. Nobelov komitet delo Mo Jana opisuje kroz spoj istorije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << narodne tradicije i savremenosti, kao i kvalitetom „halucinatornog realizma”. Kritičari stil Mo Jana porede sa magičnim realizmom Gabrijela Garsije Markesa, kao i delom Vilijama Foknera.
Stalni sekretar Švedske akademije Peter Englund rekao je juče da je Nobelov komitet pre zvaničnog saopštenja kontaktirao Mo Jana, i da je on izjavio da je „presrećan i uplašen”.
Kod nas je „Portalibris”, objavio epski roman Mo Jana „Velika nedra i široka bedra”, u prevodu Milke Medić, a u ovoj izdavačkoj kući ističu da Mo Jan kroz svoje stvaralaštvo preispituje tradicionalne vrednosti, bavi se porodičnim odnosima i problemima identiteta.
Mo Jan rođen je 1955, kao Guan Moje, u seoskoj porodici u Šandongu. Napisao je na stotine kratkih priča, desetak romana, među kojima su najpoznatiji „Crveni Sorgo”, „Balade o belom luku” i „Republika vina”, a njegovom prozom dominiraju teme burne istorije Kine 20. veka: revolucije iz 1911, kada je sa vlasti svrgnuta kineska dinastija, zatim japanske invazije, kao i kulturne revolucije Mao Cedunga, što je često začinjeno britkim i mračnim humorom.
Ubrzo pošto je stupio u vojsku, Guan Moje počeo je da piše, a budući da je oduvek pričljiv po prirodi, izabrao je pseudonim Mo Jan, koji doslovno znači „ne govori”. To je trebalo da ga podseti da drži jezik za zubima kako ne bi upadao u neprilike i da bi maskirao svoj identitet. U inostranstvu Mo Jan najpoznatiji je po noveli iz 1987. godine „Crveni Sorgo”, priči o brutalnom nasilju na istoku Kine, gde je i sam odrastao, tokom dvadesetih i tridesetih godina 20. veka. Prema ovom delu, Džang Jimou snimio je istoimeni film, a ekranizovana su i dela Mo Jana „Srećna vremena” i „Nuan”.
Novi Janov roman „Frog” iz 2009. godine, kako navodi AFP, smatra se najsmelijim do sada zbog toga što opisuje surove metode vlasti koja rađanje kontroliše prisilnim abortusima i sterilizacijom. Prošle godine ovaj roman osvojio je najveću kinesku književnu nagradu „Mao Dun”.
Kako navode agencije, uprkos ovim temama, Mo Jan lojalan je komunističkim vlastima u Kini, zbog čega je neretko kritikovan. On se drži starog stava da umetnost mora da služi socijalističkoj borbi. Na Sajmu knjiga u Frankfurtu, Mo Jan je 2009. godine izjavio „da mu treba suditi samo na osnovu njegovih knjiga”. Agencije takođe navode da će Nobelova nagrada Mo Jana u Kini biti tumačena i kao pobeda državne politike Komunističke partije, koja se često obračunava sa nezavisnim intelektualcima. Kako piše AFP, to će biti veliki kontrast u odnosu na 2000. godinu, kada je Gao Sjingđijan bio prvi Kinez koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost, inače disident koji je uzeo francusko državljanstvo 1997. godine.
----------------------------------------------
Roman o ženama u zemlji muškaraca
Epski roman Mo Jana objavljen u Portalibrisu „Velika nedra i široka bedra”, pre svega je roman o ženama u zemlji u kojoj dominiraju muškarci. Kao što se iz naslova naslućuje, najvažnija slika i metafora u knjizi je žensko telo. Jedan od glavnih likova, majka, rođena je na samom početku 20. veka. Ona je neuništiva, jaka, neprekidno rizikuje svoj život da bi spasla živote svoje dece i unučića tokom godina dramatičnih političkih previranja.
Roman obiluje scenama nasilja kakvo se retko sreće u savremenoj beletristici, sve u skladu sa svirepošću kojom je bio prožet dvadeseti vek u Kini.
M. Vulićević
objavljeno: 12.10.2012.
