Izvor: Politika, Beta, 09.Okt.2009, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nobelova nagrada Herti Miler
Nobelov komitet Švedske kraljevske akademije juče je saopštio da je Herta Miler, nemačka književnica i pesnikinja rumunskog porekla, dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2008. godinu, za svoje celokupno književno delo koje „bogatom poezijom i iskrenom prozom opisuje svet obespravljenih”. Milerova je, tako, postala jedna od 12 žena dobitnica ovog prestižnog priznanja za literaturu koje je ustanovljeno davne 1901. godine.
Herta Miler rođena je u Rumuniji 1953. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Studirala je nemačku i rumunsku književnost, a radila kao prevodilac u fabrici mašina sve dok nije ostala bez posla zato što je odbila je da bde doušnik Čaušeskuove tajne službe „Sicuritate”. Uprkos njenom jasno izrečenom stavu, zemljom su se raširile glasine da je Herta Miler špijun jer je zadatak službe upravo nalagao razglas pogrešnih informacija.
Aktivistkinja koja se oštro suprotstavljala diktaturi u rodnoj Rumuniji, nakon jednog gostovanja na Frankfurtskom sajmu knjiga, gde je kritikovala vladavinu lidera ove zemlje, a o kojoj je svesrdno i pisala, doživela je da joj knjige u Rumuniji budu zabranjene. Zbog toga se Herta Miler sa suprugom Ričardom Vagnerom, piscem, 1987. (dve godine pre pada surovog režima), preselila u Berlin gde i danas živi. O petorici svojih prijatelja, koji su ubijeni za vreme Čaušeskuovog režima, pisala je u romanu „Zemlja zelenih šljiva”, u kojem predsednika naziva psihopatom i čovekom koji je izgubio svaki osećaj za realnost, gurnuvši celo društvo u bedu i izmestivši ga iz civilizovanog sveta.
Raspolućena između dve kulture, na pitanje da li oseća pripadnost nemačkoj ili rumunskoj naciji Milerova je svojevremeno odgovorila: „Obema. Za Nemce ću uvek biti Rumunka, za Rumune Nemica. Pripadam književnicima koji ne mogu da biraju svoje teme. Pisci koji su preživeli tako ekstremne situacije kao što su ratno iskustvo, koncentracioni kampovi, gulazi i totalitarizam imaju samo jednu temu – i o njoj će pisati različite knjige. Oni ne mogu da pišu ništa drugo.”
Autorka koja se više od dvadeset godina u svojim knjigama („Pasoš”, „Deca Čaušeskog”, „Sastanak”, „Zemlja zelenih šljiva” – na srpskom je davno objavljeno svega nekoliko njenih priča u časopisu „Polja”) i esejima konstantno vraćala temama potlačenosti i ugnjetavanja, egzilu i progonu, svojim stavovima i delom i dalje je nastavila da demonstrira nezavisnost od bilo kakve vrste dogme, odnosila se ona na Crkvu, državu ili javno mnjenje. Nije se libila da kritikuje ni netoleranciju, korupciju i fašizam zemlje u kojoj trenutno živi. Časopis „Republika”, u broju 224-225 iz decembra 1999, objavio je intervju danskog pisca i novinara Nilsa Barfuda sa Hertom Miler u kojem je književnica iznela svoje sagledavanje političke situacije i kriznih godina na Balkanu. Evo kako ova autorka, od juče bogatija za 1,4 miliona dolara, poredi život u Rumuniji i Jugoslaviji, čak i na primeru muzike koja se u to doba slušala u ovim zemljama:
„I bila je muzika! Kod nas u Rumuniji autentična muzika je bila zabranjena, uključujući pravu narodnu muziku, ali i rok, i džez, i eksperimentalnu, i simfonijsku muziku. Čaušesku je prezirao sve. Ali u Jugoslaviji je to bilo moguće, i ` rok sa Titom`, i `džez sa Titom`. Zatim je i erotski sve bilo slobodnije na toj strani. Devojke su mogle da pokažu i noge i grudi – samo ako su imale Tita na usnama” – navela je Herta Miler.
Iako nisu mogli da putuju, čak ni u druge komunističke zemlje, stanovnici Rumunije mogli su, kako navodi, da na jugoslovenskoj televiziji gledaju filmove Tarkovskog i slušaju Alena Ginzberga i Petra Orlovskog što im je mnogo značilo kao svojevrsni pogled u svet. Zbog toga je u istom intervjuu osetila potrebu da kaže: „Hvala, Beograde. Ti si bio spas moje mladosti!”
Herta Miler smatra da opozicionari u jednoj zemlji moraju da ćute sve dok ne smognu snage da progovore slobodno i iz sveg srca. Tako je, kako je rekla za „Republiku”, srpski novinar Slavko Ćuruvija ubijen zato što je bezrezervno izrekao svoje mišljenje. A, kada je reč o društvenoj odgovornosti intelektualaca i njihovoj ulozi u jednom društvu, Herta Miler ističe da pisci nisu „savest nacije”: „To je patetika koje ničemu ne služi. Pisci nisu centar društva, oni su to samo u diktaturama gde su državi za svoju propagandu potrebni oni i njihove knjige” – smatra najnovija nobelovka.
Mirjana Sretenović
--------------------------------------
Ne može da veruje!
Stokholm, 8. oktobra – Ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za književnost Herta Miler izjavila je da je iznenađena izborom Švedske akademije. „Veoma sam iznenađena i još ne mogu da verujem”, navela je nemačka književnica u saopštenju koje objavljuje njen izdavač.
Beta-AFP
[objavljeno: 08/10/2009]
