Izvor: Politika, 12.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nobelova nagrada Doris Lesing
Britanska književnica Doris Lesing dobitnica je Nobelove nagrade za književnost za 2007. godinu, saopštio je juče Nobelov komitet u Stokholmu, po običaju tačno u 13 sati. Time je Lesingova postala jedanaesta žena dobitnica Nobela za književnost, a u svojoj 87. godini i najstarija laureatkinja prestižnog priznanja. Za nekoliko dana, 22. oktobra, Doris Lesing puni 88 godina, a Nobelova nagrada može joj biti savršen rođendanski poklon uz koji ide i tačno 1,1 miliona evra. Nobelov komitet >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je odlučio da poznatu britansku književnicu nagradi zbog "epskog narativnog dara o ženskom iskustvu, koja sa skepticizmom, strašću i vizionarskom snagom posmatra civilizaciju". Vizija globalne katastrofe koja primorava čovečanstvo da se vrati primitivnijem životu, posebno je privlačna za Doris Lesing. Ona se ponovo pojavljuje u njenim knjigama poslednjih godina, dodaje se u saopštenju.
Doris Lesing je jedna od najpoznatijih britanskih književnica koja je debitovala 1950. delom "Trava peva". Njen najslavniji roman je "Zlatna beležnica" iz 1962. koji, uz autobiografsku potku, govori o životu književnice rastrzane između različitih uloga – supruge, pisca, političkog aktiviste, ljubavnice. Kako navodi kritika, ovom knjigom je "feministički pokret u povoju dobio pionirsko delo", i ono spada "u malobrojne knjige koje su prikazale kako u 20. veku izgledaju muško-ženski odnosi". U njene najznačajnije romane ubrajaju se "I ponovo ljubav", "Leto pre mraka" i "Peto dete", kontroverzni roman koji je kod nas 2004. objavila zrenjaninska izdavačka kuća "Agora" u prevodu Tanje Slavnić. U svojim knjigama Doris Lesing u centar pažnje postavlja najbitnije društvene probleme, od rasizma do feminizma i uloge porodice u savremenom društvu, posebno se baveći socijalnom patologijom. Nazivana je vodećom postmodernom feministkinjom, iako je sama osporavala takva čitanja svojih dela.
Rođena je 1919. u Kermansahu (današnjem Iranu), odrasla u Rodeziji (današnjem Zimbabveu) gde se njen otac, kad joj je bilo pet godina, naselio na velikoj izolovanoj farmi. Upisana je u pansion na verskoj obrazovnoj instituciji, čijem se programu teško prilagodila, da bi sa 14 godina definitivno napustila školovanje. Izdržavala se čuvanjem dece i radom na telefonskoj centrali. Još odmalena je bila drugačija i opisivala je sebe kao "dete kontraša" koje je najčešće izgovaralo reči: "E, neću!"
Dva braka, troje dece i dva razvoda obeležila su njen porodični život. Kada se pridružila Komunističkoj partiji udala se za nemačkog političkog aktivistu Gotfrida Lesinga koji je kasnije postao nemački ambasador u Ugandi. Posle dva razvoda, nastanila se u Londonu 1949. i radila nekoliko godina kao sekretarica, da bi posle uspeha prve dve knjige napustila taj posao.
Lesingova ne piše svaki dan, ali radi dovoljno da može da objavi bar jedan naslov godišnje ili završi započetu zbirku kratkih priča. Svako jutro ustaje u pet sati, hrani stotine ptica na obližnjem trgu i vraća se u stan pisanju. U jednom intervjuu je izjavila da su joj knjige oduvek bili najbolji kompanjoni, a mnogo godina kasnije došla je u situaciju da objašnjava da nikako ne može da prestane sa pisanjem: "Taman kad završim knjigu, oblije me neverovatno zadovoljstvo. Ali iznenada dođe ono osećanje. Ne mogu da sedim skrštenih ruku i gubim vreme. Osećam se beskorisno i moram nečim da se zanimam, a kada pišem moj dan je ispunjen, rekla je Lesingova. Na pitanje kako se desi taj "a-ha" – "eureka momenat", rekla je:
– Celog detinjstva sam nešto piskarala. Prva priča u 17. godini završila je u košu i nije mi žao zbog toga. A počela sam da pišem zahvaljujući mojoj majci koja mi je naručivala knjige brinući se za moje obrazovanje. I hvala joj na tome.
U knjigama je, kako kaže, zanima promena čovekovih razmišljanja i način na koji shvatamo realnost. Kako prihvata ove nove mogućnosti i virtuelne realnosti, govori:
– Često se osećam kao dinosaurus. Umem da radim na kompjuteru ali se nisam srodila sa novom tehnologijom. Nisam razumela Artura Klarka koji je govorio o promenama koje će čovek doživeti u budućim vekovima. Sada ga shvatam i verujem da će nam tehnologija rasturiti mozgove. To se već vidi na omladincima koji ne mogu da sklope ni dužu rečenicu.
Kada se okrene i pogleda unazad, kaže:
– Sve više razmišljam o smrti. "Memento mori" mi odzvanja u glavi. Pitam se koliko još imam vremena. Pre nego započnem novu knjigu, pitam se da li je vredno pokušaja. Da li ću imati vremena da je završim...
-----------------------------------------------------------
Svi su bili zaneseni Blerom
– Bila sam u Njujorku kada je Bil Klinton izabran za predsednika. Svi su bili poludeli za njim, a ja sam se tada ozbiljno zabrinula za svoje prijatelje. Kada sam drugi put otišla u Njujork, niko nije imao lepu reč za Bila, ali svi su sa simpatijama govorili o Hilari. Nestvarno! Nije drugačije ni u Engleskoj. Svi su bili zaneseni Tonijem Blerom jer je tada bio novo lice. Pitam se da li ljudi ikada nešto nauče – rekla je Lesingova i dodala: "Ne kažem da su svi političari isti. Isti je način na koji se glasači opiju "novom facom" i nerealnim očekivanjem da se svet može promeniti preko noći.
-----------------------------------------------------------
Najgore laži o bombardovanju Beograd
– Izgleda da se bavimo samo katastrofama. Kao da se trudimo da pripremimo sebe na neočekivano i najgore. U međuvremenu, ponašamo se kao da je sve pod kontrolom a, u stvari, nije. Tako smo se ponašali i kada se desila opasna stvar u Jugoslaviji. Mislim da je to zastrašujuće. Bombardovali smo Beograd, a o tome su nam govorene najgore laži. Zašto je rat iznenada počeo i iznenada stao? I zašto smo u to umešani. Bacanje bombi je izgleda veoma profitabilan biznis. Mislili smo da smo mnogo pametni, a nismo imali pojma šta se dešava.
-----------------------------------------------------------
Dobila Nobela, Bukera ne
Doris Lesing je bila, saopštavaju agencije, tri puta nominovana za Bukerovu nagradu, ali je nije nijednom dobila. Jedanaesta je žena - dobitnica Nobelove nagrade za književnost u istoriji ovog priznanja u oblasti literature. Važila je za jakog favorita u godini kada je nagradu dobila Elfride Jelinek.
Prošle godine, ovo priznanje, najveće u svetskoj literaturi, dobio je turski pisac Orhan Pamuk, a pretprošle britanski dramski pisac Harold Pinter.
-----------------------------------------------------------
Izdavač Nenad Šaponja: Nisam iznenađen
Nenada Šaponju, urednika izdavačke kuće "Agora", ne iznenađuje Nobelova nagrada koja je pripala Lesingovoj jer je ona, kako kaže, već šest decenija jedan od najzanimljivijih pisaca sa engleskog govornog područja.
- Lesingova je rasan pisac, piše blisko običnom čitaocu i nosi mu ubitačnu poruku. U romanu "Peto dete" osporava antropološku suštinu postojanja porodice. Radnja se dešava posle pokreta Deca cveća u Britaniji, kada dvoje mladih odluči da imaju osmoro dece. Dobijaju četvoro, i peto dete koje je "drugačije". Roman je izazvao velike polemike krajem 80-ih u Britaniji, pokrenuo ključna i bolna pitanja koja se tiču samog društva i funkcionisanja porodice, rekao je Šaponja za "Politiku".
Dodao je da Lesingova nije mnogo prevođen pisac kod nas. U Sloveniji je objavljena knjiga "Trava peva", u Hrvatskoj "Zlatna beležnica", a kod nas samo "Peto dete", izdanje koje još nije rasprodato. Verovatno će nagrada biti razlog da "Agora" objavi još neke naslove ovog autora, rekao nam je Nenad Šaponja.
Mirjana Sretenović
-----------------------------------------------------------
Doris Lesing oduševljena
London, 11. oktobra - Britanska književnica i ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade Doris Lesing izrazila je oduševljenje zbog dobijanja prestižnog priznanja Švedske akademije. "Ovo traje već 30 godina. Dobila sam sve nagrade u Evropi, baš sve, pa sam oduševljena zbog toga. To je rojal fleš", kazala je književnica novinarima okupljenim ispred njene kuće u Londonu.
Doris Lesing bila je među poslednjima koji su saznali da je dobila Nobelovu nagradu, pošto je u vreme kada je ime dobitnika saopšteno bila u kupovini. Laureatima Nobelove nagrade priznanja će biti uručena 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela, izumitelja dinamita, bogataša i filantropa.
Beta-AP
[objavljeno: ]
