Izvor: Blic, 13.Okt.2011, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
No Play
Nema nikakvog posebnog povoda zbog koga je ova kolumna danas posvećena Coldplay, osim što mislim da je možda u redu ponekad, pored onoga na šta se odazivamo, pisati i o onome na šta se nikako ne bismo mogli odazvati.
U tom smislu, Coldpay su u samom vrhu moje liste, odmah iza neprikosnovenih šampiona Maroon 5, s kojima ćemo se možda sresti nekog od narednih četvrtaka. Osim što - kao bend, jer bilo bi neukusno govoriti o pojedinačnoj pojavnosti - deluju kao neopran veš >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << greškom okačen na žicu, Coldplay sa scene emituju signale koje mogu da vidim samo kao glorifikaciju mlitavosti.
Stav ne mora uvek biti agresivan da bi pogodio cilj, ali vrsta pomirljive skromnosti kojom odiše nastup ovog vrlo cenjenog i neobično popularnog benda obilazi pun krug. Time se pretvara u sopstvenu suprotnost: ciničnu nadmenost, sa koje prosto curi preterano sofistikovani preliv.
Drugim rečima, jedan suštinski japi bend, lažno se i tendenciozno predstavlja kao prijatelj naroda i „jedan od nas". Ne postoji mera sofistikacije ravna onoj koju su još u prvoj polovini sedamdesetih demonstrirali Roxy Music – Coldplay joj nisu ni blizu. Nikako ne sporim talenat i veštinu.
Diskutabilna je, kao i u mnogim sličnim slučajevima, upotreba tih dragocenih oruđa. Coldplay svakako umeju da ubodu melodiju - to je element dobra u njihovoj muzici - ali sve ostalo je survavanje niz padinu. Pogotovo prezentacija i ekspresija, kojom se, ako je prirodna i stvarna, potiru svi eventualni nedostaci veštine, ali se zato, ako je izveštačena, njome ne može zakloniti manjak motivacije i nadahnuća.
Nedavno sam ih video na televiziji i najava Krisa Martina bila je kratka priča o nastanku jednog od njihovih najvećih hitova. Ukratko, sve je počelo „nalik na pesmu Nila Janga", nekoliko fraza je bilo napisano i nedostajala je završna reč u segmentu. Ta reč trebalo je da bude boja. I za koju su se boju odlučili? Žutu. Zbog metrike, svakako, ali i zbog simbolike. Jer upravo takva je i njihova muzika: nekako žuta.
