Izvor: Blic, 29.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Njihovi i naši jubileji
Njihovi i naši jubileji
Na samom kraju godine u kojoj su obeležavani jubileji jednog velikog pisca i prosvetitelja i jednog velikog naučnika, konačno se ispostavilo da humor, duh i invencija nisu zauvek prognani iz predela prigodničarske kreativnosti.
Izložba Ksenije Radulović, Olge Marković i Ivana Kucine o Steriji u Galeriji SANU, jednako kao i muzička predstava 'Tesla, totalna refleksija' u Jugokoncertovoj produkciji, a na libreto Marije Stojanović, muziku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Anje Đorđević, Igora Gostuškog, Vlade Pejkovića i Božidara Obradinovića i u režiji Miloša Lolića, scenografiji Igora Vasiljeva, kostimima Maje Mirković, koreografiji Isidore Stanišić, učinile su da dva birokratski obeležavana jubileja dobiju smisao.
Tesla i Sterija, svaki na svoj način, potkradani su cele godine od onih koji bi, na fonu njihove veličine, hteli da ostvare svoje male interese, pojedinačne ili nacionalne, svejedno.
Jedan od (zlo)upotrebe dobrano pohabani velikan koji jedva da je pripadao kulturama što ga svojataju, i jedan osvedočeni, ali zaboravljeni pisac, suštinski nepročitan, sveden isključivo na svoju komediografsku – uostalom: briljantnu – delatnost, u godini svojih jubileja podsetili su naše polupristojno društvo na izvesne stvari. Najpre, tradicija i individualni dar u uzajmnom su dinamičkom odnosu, potom, prigodničarski sindrom još nije prevaziđen, i, na kraju – poslednja odbrana uvek je i samo odbrana dobrog ukusa.
Izložba u SANU i Jugokoncertova predstava vratile su nešto dostojanstva kulturi kojoj retko uspeva da se ne sunovrati u neukus, kič, skorojevićstvo i banalnost kada se bavi sopstvenim veličinama, istorijskim ili savremenim.
Legenda o dobrim zmajevima
'Eragon' reditelja Stefena Fangmajera
U našim narodnim legendama zmajevi su ponekad zla bića sa sedam glava (Sveti Georgije ubiva aždahu), ali u popularnoj mitologiji novijeg doba zmajevi mogu da budu i od lepe koristi, kao u 'Eragonu' (god. proizvodnje: 2006. trajanje: 104 min.). Reč je epskoj fantaziji koja ide tragom Tolkinovog 'Gospodara prstenova', premda pisac istoimenog romana, Kristofer Paolini možda to nije imao na umu kad je objavio roman u svojoj 19. godini. Reditelj 'Eragona', Stefen Fangmajer, debitant koji je prethodno mnogo radio na digitalnim efektima, tačno je znao da ide tim smerom. I ovde je reč o mitskoj zemlji (Alagesija), o borbi dobra i zla, o dečaku iz zabačenog sela koji će dobiti bitku protiv zlog kralja (igra ga Džon Malkovič, verovatno mu je ponestalo džeparca).
U ovoj mitskoj priči seoski dečak Eragon (Ed Spelers) pronalazi džinovsko jaje (zmajevo), ali pošto živi u zemlji zlog kralja koji je prognao Jahače zmajeva, ubrzo će otkriti da je ovo poruka čije značenje neće moći da izbegne. U razumevanju životnog zadatka pomoći će mu seoski prorok Bron (Džeremi Ajrons, odavno ga nismo videli u manjoj i nevažnijoj ulozi, vidi naznaku o Malkoviču). Kad poraste zmaj, a to se događa brzo jer u bajkama ove vrste niko ne stari, otkrićemo da je njegovo ime Safira i da govori glasom Rejčel Vajs (sjajne glumice koja je dobila Oskara za ulogu u 'Brižnom baštovanu'). Nežni odnosi između Eragona i zmajice Safire imaju i erotsku konotaciju, što nije bogznakako obogaćenje filma.
Na nesreću, priča o Eragonu i Jahačima zmajeva je prilično uprošćena, svi likovi su samo u naznakama (funkcijama), sve se predvidljivo događa do samog kraja i jedina veća uteha je u činjenici da film traje manje od dva sata, što je pravo čudo za glomazne spektakle ove vrste. Možda je 'Eragon' više usmeren ka deci nego ka odraslima, i to ćete lako proveriti ako mlađe iz svoje porodice povedete u sjajni bioskop 'Takvud'.
|
