Izvor: Politika, 18.Jul.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisu za mene pilule, smirujem se samodisciplinom
Predstave o Đinđiću na Bitefu su i implicitna polemika sa domaćim festivalima koji nisu imali smelosti da uvrste ove predstave u repertoar
Jovana Ćirilova u svetu svrstavaju među značajnije pozorišne ličnosti. Sa uglednim srpskim teatrologom razgovarali smo o predstojećem 47. izdanju Bitefa koje će ove jeseni biti održano od 22. septembra do 1. oktobra.
Ćirilov, koga smatraju jednim od poslednjih renesansnih duhova na ovim prostorima na čelu je Bitefa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od njegovog osnivanja, 1967. godine.
Predstave koje će ponuditi 47. Bitef sa podnaslovom „Teško je biti” i pored drastično smanjenog budžeta, neće zaostajati po kvalitetu. Da li su „čuda moguća”?
Možda će se naši čitaoci začuditi, ali nisu ovo najteža vremena kroz koja je Bitef prolazio. Prve godine po osnivanju valjalo je izdržati konzervativizam javnosti. Trebalo je suprotstaviti se pravoj bujici podsmeha i primitivnih reakcija kao festivala dekadencije i egzibicionizma. Drugi težak period je doba kada je Bitef sa Beogradom i Srbijom zbog Miloševićevog režima doživeo da ostane bez inostranih trupa, jer su takve bile drastične, po meni i kontraproduktivne, sankcije svetskih sila.
Odabrane predstave su interaktivne i traže stav gledaoca. Da li očekujete da će i ove jesni Bitef izazvati polemike?
U ovom trenutku ravnodušnost i apatija su veći problem naše sredine nego polemike. Polemike oko predstava Bitefa su oduvek bile kiseonik u kojem ovaj festival novih tendencija diše punim plućima.
Koje predstave biste posebno preporučili? Da li ostvarenja inspirisana Zoranom Đinđićem?
Predstave na temu Đinđića su dobro poznate u našoj sredini kod svakog razvijenog i kritičkog gledaoca. Ove predstave na Bitefu su i implicitna polemika sa domaćim festivalima koji nisu imali smelosti da uvrste ove predstave u repertoar, zato što stranka u kojoj je Đinđić bio prvak nije na vlasti. One su, takođe, i odličan primer da politički angažovane predstave i one koje govore o skoroj prošlosti mogu da imaju i dostojanstven izvođački nivo. Da nemaju taj nivo ne bi bile na narednom 47. Bitefu samo zbog teme.
Volite da Beograd bude svet. Da ste u finansijskoj mogućnosti koje biste trupe i umetnike pozvali ove jeseni na Bitef?
Ne umem tako sad da razmišljam: šta bi bilo kad bi bilo. U svakom slučaju princip je bio da se smanji kvantitet predstava, a ne njihov kvalitet, što smo Anja Suša i ja predložili kao formulu ovogodišnje selekcije.
Spisak vaših putovanja u svojstvu selektora Bitefa od 1967. godine do danas zauzima preko 20 štampanih strana. Ove godine putovali ste zahvaljujući pomoći stranih kulturnih centara i pomoću privatnih kontakata. Čime to obrazlažete?
Nije to puna istina o putovanju selektora. Pomoć inostranih kulturnih centara bih nazvao razumevanjem i poštovanjem Bitefa. Bilo je nešto sredstava za putovanja i od dotacija osnivača.
Umetnost je uvek individualna kada je velika. Da li je novac važniji od samih umetnika?
Velika umetnost je velika i kada nije individualna još od altamirskih pećina. Kolektivne su u najboljem smislu izvođačke umetnosti kao teatar i igra, naravno, i tada kao usklađivanje individualnog i kolektivnog. To je i teškoća, ali i specifična lepota tih umetnosti.
Nikada niste uzimali tablete za smirenje jer samodisciplinom sve pobeđujete. Bulevarska štampa u vreme početaka Bitefa, kao što rekoste, hranila se time što je ismevala Bitef kao simbol dekadencije i perverzije. Danas se na mnogim sajtovima mogu pročitati komentari: Misija Bitefa je završena. Budžet koji je Bitef dobio je i više od onoga što pruža poslednjih godina. Tandem Ćirilov-Suša nije u mogućnosti da zainteresuje publiku... Kakav je vaš komentar?
Jesam uzimao pilule, ali samo jednom u životu, i to davno. I to nije bilo povodom napada na Bitef. Ne sećam se tačno tog nekog banalnog povoda. Nisu za mene pilule, bolje se smirujem samodisciplinom. Od pilule sam postao neprepoznatljivo uznemiren. Bulevarska štampa je radila svoj posao... I gle apsurda! Što više takvih napada, pravi ljubitelji novog bili su sigurniji da je Bitef njihova šolja čaja.Da mislim da je misija Bitefa završena, ne bih se njima evo već 47. put bavio. Da li naš tandem uspeva da zainteresuje publiku, najbolje govore rasprodate predstave.
Da li se pribojavate za budućnost Bitefa?
Budućnost Bitefa je u mladoj selektorki, u mladoj publici i u mladim učesnicima. Neko je osporio dugogodišnji podnaslov: „Nove pozorišne tendencije” Suviše je kao nekako šezdesetosmaški. Međutim, kao slogan i orijentir u izboru implicite taj podnaslov glasi: „Uvek nove pozorišne tendencije” Za to ne treba mnogo pameti da se shvati, ali treba malo tolerancije i logike.
Čini se da Bitef ne isnpiriše naše umetnike. Reditelji i glumci uglavnom ne prate Bitef u onoj meri u kojoj bi to bilo potrebno, zar ne?
Bolje da se čak i ne inspirišu kad bi se to svodilo na imitaciju. A nije tako. On utiče i na one koji ga ne prate. Takve stvari su u vazduhu, a ne samo u životu i na pozornici.
Koja je danas funkcija Bitefa?
Da razmrda našu pretežno konzervativnu sredinu u svim oblastima. Filistarstvo je srećom na meti umetnosti kod nas već više od veka. Da nije snažnih umetničkih individualnosti, ono bi kao paučina prekrila našu umetničku oblast i ostao bi kao junak dana samo bidermajerski samozadovoljni malograđanin u udobnim papučama koji mrzi sve progresivno i istinski lepo.
Borka G. Trebješanin
objavljeno: 19.07.2013.
