Izvor: Blic, 07.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisu muzeji ropotarnice
Nisu muzeji ropotarnice
Večita i bolna tema svih muzeja u svetu jeste kako svoju 'robu' plasirati na tržište, da li direktori treba da budu u dosluhu s politikom, moraju li po svaku cenu imati dobre kontakte u privredi, i najzad, da li je privatizacija jedini put opstanka? Muke su to koje odavno prevrću preko glave i naši kutlurni poslenici. Studija 'Menadžment muzeja' Geralda Mata, direktora Kunstahale u Beču, i njegovih kolega Tomasa Flaca i Judite Lederer, u izdanju 'Clio', >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stoga je intrigantno štivo za naše upravitelje i kustose. Povodom njene promocije, gost iz Austrije održao je predavanje u Narodnom muzeju čiji je cilj 'ne da vam nudim preporuke kako da rešite vaše probleme, već da vas inspirišem kako biste mogli da tražite svoj put'.
Da bi jedan muzej, ili galerija, opstali uz subvenciju, nužno je da se obezbedi minimalni broj posetilaca. 'U slučaju Kunsthale, veli Mat, taj minimum je 45.000 onih koji plate ulaznicu. Mi smo, međutim, stigli do 190.000 godišnje. Ako minimum kojim slučajem ne bismo uspeli da ostvarimo, subvencija bi nam odmah bila ukinuta.'
'Broj posetilaca Muzeja savremene umetnosti, u prošloj godini bio je 22.000. Minimalna kvota nije određena', kaže šef kustosa MSU Dejan Sretenović. Budući da se ni u Austriji, kao ni kod nas, od prodatih karata ne može živeti, tamošnji muzejski radnici se dovijaju. Do te mere, da se svaki detalj pomno isplanira. Na primer, plakati za izložbe obavezno se lepe na stanice metro kuda prolaze opštinski funkcioneri i gde je protok građana najgušći. Kod nas, ne samo što su retkost, nego se jedva mogu dokučiti pogledom.
Direktora Kunsthale bira predsedništvo, a ne grad. Ali, u predsedništvu ne smeju da budu političari, aktivni kulturni radnici ili aktivni umetnici. 'Da bi se izbeglo lobiranje', objašnjava Mat. Ako je uopšte za poređenje, kod nas, pak, u upravnim odborima mahom sede oni najaktivniji, jer je i dalje uveženo mišljenje da upravo oni mogu biti od pomoći.
Saradnici su nameštenici, kako ih naziva Mat, sa individualnim ugovorima. Kao direktor slobodno raspolažem novcem. Jedino što ne smem da učinim, jeste da prekoračim budžet, jer bi me u tom slučaju predsednik odmah otpustio. Naime, predsednik predsedništva svojim ličnim imetkom za mene garantuje'. Kod nas direktore postavlja Ministarstvo kulture, dakle vlast.
Kunsthale je, čulo se od Geralda Mata, sedište komunikacije, a ne nesvrsishodne kontemplacije. Umetnička hala je prilagođena preduzimačko-poslovnoj politici. Do te mere da se od direktora ne traži samo da bude upućen u umetničke tokove, već da ima kontakte s privrednicima. Ipak, Gerald Mat je izričit:'Ne samo u postkomunističkim zemljama, nego i kod nas, stalno se diskutuje o sponzorima. No više se oko toga prepiremo nego što imamo vajde. Onaj ko veruje da se sponzorstvom mogu rešiti problemi muzeja ili laže ili je naivan. Troškove Kunsthale sponzori pokrivaju samo sa 5 odsto. Naše najnovije iskustvo zvuči drugačije. U prošloj godini, u finasiranju MSU sponzori su učestvovali sa 10 odsto sredstava. Izložbu 'Svet informacija' sponozori su pokrili u celosti, a Sretenović očekuje da će procenat u ovoj godini biti još veći, dok Mat precizira: 'Imajući u vidu didaktičku ulogu muzeja, na nama nije da nudimo popularan program, već da program koji nudimo učinimo popularnim'. A kako se to postiže, nije nikakva velika filozofija. Kunsthale zna i da očepi muziku do daske, kad treba privući najmlađe! MSU, pak, iz istih razloga, organizuje stručno vođenje kroz izložbe. 'Tuđe iskustvo nam je svakako od koristi, ali selektivno', zaključuje Sretenović. M. Marjanović Šta je muzej?
'Kao mesto sa aurom na kome se neguju umetnička dela, muzej predstavlja katedralu umetnosti. Kao ustanovu u kojoj se stiču znanja o umetnosti, on preuzima ulogu škole. Kao mesto susretanja sa knjigama i katalozima, on je biblioteka. Kao prodavnica različitih proizvoda - od kataloga do majica - muzej je robna kuća. Kao kombinacija izložbe, prodavnice i restorana, predstavlja mesto za zabavu i uživanje. Pošto se u njemu savremena umetnost i proizvodi, on je javni atelje, a s obzirom na to da izlaganje dela u muzeju povećava ugled umetnika, on ima veliki uticaj na odnos snaga i obrazovanje cena na tržištu umetničkih dela' - piše Mat, između ostalog.
