Izvor: Politika, 08.Jun.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nismo bolji ako smo brži
Paradoksalno, ali za nas više znaju u svetu nego ovde, u duhu stare izreke „niko nije prorok u svom selu”, kaže Dijana Milošević, rediteljka i suosnivač Dah teatra
Prethodnih 20 godina je proletelo u dahu. Izgurati dve decenije Dah teatra nije bilo lako. Ipak, ne žalim nijedan korak. Svaki pokret je bio vredan, iako samo mi znamo koliko je bilo teško opstati kao nezavisna profesionalna pozorišna trupa. Kada kažem nezavisna profesionalna, to znači da je to i naš jedini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izvor prihoda. Nemamo profesure, ne radimo po drugim pozorištima. Dah teatar je naš jedini izbor i kao stav postoji u celom svetu. Lepo bi bilo da možemo malo i da uživamo u plodovima tog napora. Sa treće strane, postavili smo prostor naše umetničke slobode, gde možemo da kažemo i radimo ono što mislimo, kaže Dijana Milošević, rediteljka i suosnivač Dah teatra koji upravo obeležava dve decenije umetničkog rada.
Tim povodom Dah teatar je organizovao festival „Prenošenje plamena” koji će biti održan od 11. do 18. juna i ugostiti reprezentativne stvaraoce iz oblasti savremenog teatra iz celog sveta. Cilj festivalskog programa jeste prenošenje znanja iz oblasti pozorišne umetnosti, susreti generacija, ukazivanje na važnost trajanja i kontinuiteta u kulturi jedne zemlje.
Na samom otvaranju, kako najavljuje rediteljka Milošević, biće izveden performans „Živeti u dahu” koji će podsetiti publiku na projekte koje je Dah teatar tokom prethodnih godina realizovao, a najavljen je i dolazak većine umetnika koji su u njima učestvovali. Gosti festivala biće i reprezentativni stvaraoci i teatrolozi: Euđenio Barba i „Odin teatar” iz Danske, Genadi Bogdanov iz Rusije, Rena Mirecka iz Poljske, Piter Šuman iz Amerike, Violeta Luna iz Meksika... Na repertoaru će biti performansi i predstave umetničkih trupa koje svojim radom otvaraju nove mogućnosti u ovoj scenskoj oblasti: DNAWorks (SAD), Ister teatar iz Srbije, teatar „Labor” iz Nemačke, „Om” trupa iz Danske, i „TricklockCompany” ( SAD) i mnoge druge. Festival će zatvoriti nova premijera Dah teatra „Nežno, nežno, nežnije”, rađena u koprodukcija sa Kulturnim centrom Novog Sada. Predstava je, ujedno, svojevrsni omaž muzici 80-ih godina. Mesta dešavanja su sedište Dah teatra u Marulićevoj ulici, UK „Vuk Karadžić”, Bitef teatar i Centar za kulturnu dekontaminaciju.
Nastao na tradiciji pozorišnih laboratorija, odnosno trupa koja se od početka bavi umetnošću, koja se direktno bavi vremenom i prostorom u kojem živimo, Dah teatar je smelim, studioznim, hrabrim potezima tokom protekle dve decenije izborio svoje mesto u scenskoj umetnosti, kako kod nas, tako i u svetu.
– Neki to nazivaju političkim teatrom. Nama, ipak, nije bitna ta odrednica, već činjenica da umetnici ne smeju da ćute pred silom. Da umetnici moraju da budu nepotkupljivi. To su naši ideali. Smatramo da stvaraoci treba da upozoravaju koristeći umetnička sredstva. Mi, naravno, nismo komercijalni teatar jer se ne bavimo zabavom, tako da ne postoji ta vrsta nasilne popularnosti. Dah teatar je poznat u pozorišnim krugovima širom planete. Paradoksalno, ali za nas više znaju u svetu nego ovde, u duhu stare izreke „niko nije prorok u svom selu”, kaže Dijana Milošević i dodaje:
– Možda je generalno u pitanju i odnos prema modernoj umetnosti, modernom teatru koji je još uvek nekakvo siroče kod nas. Ipak, trajemo! Finansijski se borimo. Puno radimo, rušimo sve klišee umetnicima koji stalno očekuju da budu sponzorisani. Pored toga što smo umetnici, mi smo i menadžeri, organizatori. Bazu čini nas petoro: glumice Maja Mitić, Sanja Krsmanović Tasić, Ivana Milenović, glumac i muzičar Jugoslav Hadžić i ja kao rediteljka, uz veliku grupu saradnika. Naši saradnici su i koosnivačica i rediteljka Jadranka Anđelić, vizuelni umetnik Neša Paripović, muzičar i kompozitor Nebojša Ignjatović i mnogi drugi.
Dijana Milošević je optimista kada je pozorišna umetnost u pitanju. Taj stav potkrepila je rečima:
– Pozorište neće nikada da nestane zato što ljudima nedostaje prostor refleksije, gde mogu da imaju živi kontakt sa dramskim umetnikom. Gde mogu da nađu vreme za sebe. Gde ne jure! Ljudi se užele tišine, da mogu da misle, jer današnja kompletna tehnologija čini to da jurimo, i da mislimo da smo bolji ukoliko smo brži.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 09.06.2011.
