Izvor: Blic, 21.Jun.2009, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisam po ukusu političara
Gorica Popović
Gradska uprava kao osnivač pozorišta Atelje 212 ima pravo da proceni ko ima umetnički integritet i organizacione sposobnosti za poboljšanje naših uslova za rad i unapređenje repertoara. Ako iza moje kandidature za upravnika stoje većinom ljudi s kojima stvaram predstave u Ateljeu 212, onda sam barem zaslužila da mi gospoda iz gradske uprave obrazlože zašto misle da je Kokan Mladenović kvalifikovaniji i sposobniji od mene za mesto upravnika našeg teatra – >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kaže glumica Gorica Popović.
Pred nedavni izbor novog upravnika Ateljea 212, Gorica Popović se prijavila na konkurs uz podršku većeg dela ansambla.
Kako ste doživeli neuspeh na konkursu za mesto upravnika Ateljea 212?
– Mogli su da mi kažu ili u pisanoj formi pošalju bilo šta jer ne vidim onda razlog da se više kandidata prijavljuje na konkurse kada nisu u stanju da nas udostoje javnog obrazloženja njihove odluke. Mnogo talentovanih i vrednih ljudi stvaralo je umetničke i kolegijalne standarde u Ateljeu 212. Jedan od njih je i iskrenost prema svakom, što je očigledan luksuz za predstavnike političke oligarhije danas u Srbiji.
Na koji način bi novi upravnik mogao da oplemeni repertoar Ateljea 212?
– Najvažnije je da se više ne prave predstave za festivale, već isključivo za publiku. Atelje 212 ima ozbiljan ansambl koji može uspešno da odigra različite žanrove, ali nema potrebe da trošimo energiju, vreme, kreaciju, iskustvo na eksperimente gostujućih reditelja čije predstave s pažnjom gledaju jedino članovi žirija pozorišnih festivala. Atelje 212 ima obaveštenu i obrazovanu publiku koja zna šta je dobro pozorište, pa je treba poštovati.
Imate li vi neki lični plan za razgaljivanje publike Ateljea 212?
– Već dugo planiram kabaretski program u kojem ću pevati starogradske pesme i šansone. U poslednje vreme se mlade kolege bez iskustva, poznavanja repertoara i iskrene ljubavi prema pesmi odlučuju na slične programe, što je još jedan pokazatelj da je estradna popularnost nekada jedini kriterijum za organizaciju tako zahtevnog pozorišnog žanrova kao što je kabare.
Igrate jednu od glavnih uloga u predstavi „Proslava". Koliko se to Vinterbergovo delo odnosi i na porodične odnose u Srbiji?
– Život u raskoši i materijalnom bogatstvu ume da zavede ljude koji godinama proživljavaju krize, tranzicije, sankcije, snalaženje, nemaštinu, vulgarne medije, prostotu. U trci za bogatstvima i obeležjima novonametnutih društvenih statusa ljudi zaboravljaju zašto su odlučili da žive s ljudima koje gledaju svaki dan u kući. Umesto da razgovaraju, opušteno uživaju u svakodnevnim malim stvarima kao što je kuvanje ili šetnja parkom, ljudi kod nas svakodnevno na lice navlače formalne uniformisane maske. Svi neprestano šalju javnu poruku da je sve u redu, a zapravo svaki osamljeni pogled u ogledalo često radost pretvara u strepnju od sopstvenih laži. Zato je Vinterbergovo delo univerzalno, vanvremensko i genijalno i u velikoj meri se reflektuje na okolnosti u kojima živimo danas u Srbiji.
Kako ste uspeli da se prilagodite produkcijskim uslovima snimanja serije „Seljaci" i radu na pozorišnim predstavama?
– Seriju „Seljaci" snimamo pre svega zbog velikog požrtvovanja i entuzijazma ekipe. Uslove nemamo, ali nam je stalo da se ciljna grupa koja nas gleda dobro zabavi i da joj ponudimo razrešenje nekih realnih životnih situacija koje mogu da je snađu. Dobri glumci moraju da se prilagode različitim okolnostima u kojima rade.
Kako preživeti sve tranzicije, sankcije, ekonomske krize, globalne epidemije danas u Srbiji?
– Stvaranjem mikrosveta u kojem nema mesta za političare i ima puno ljubavi za bližnje. Treba nešto stvarati. Posle kuvanja sam otkrila izradu folklornih krevetskih prekrivača. Divne sam napravila. Imam vikendicu na obali Srebrnog jezera i često tamo s porodicom i prijateljima nađem mir. Treba disati, spavati, uživati u hrani, komunicirati na miru.
Teške porodične tajne
Gorica Popović igra u predstavi „Proslava", koja je rađena po tekstu Tomasa Vinterberga, u režiji Ive Milošević. Ta predstava je premijerno izvedena 9. juna na Velikoj sceni Ateljea 212.
– Gaženje moralnih načela, poništavanje bliskosti i solidarnosti među ljudima krije se iza opšteprihvaćenog medijskog insistiranja na stilovima života koje forsiraju slike i poruke sa bilborda u našem društvu. Zato naša predstava opominje barem pozorišnu publiku da se iza formalne svetlucave slike o uspehu i radosti u jednoj porodici mogu naći monstruozne tajne kao što je incest – kaže Gorica Popović.
