Izvor: Glas javnosti, 08.Jun.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisam ničiji kadar
Svoju uspešnu profesionalnu biografiju, koja objedinjuje poznavanje dramskog i igračkog teatra, poslove dramaturga, baletskog pedagoga, kritičara i dramskog pisca, Jelena Kajgo nedavno je dopunila i funkcijom direktora Bitef teatra. U intervjuu za Glas javnosti Jelena, čiji su čiji komadi „Fantomi“ i „Intimus“ sa uspehom izvođeni na raznim scenama (Atelje 212, Šaušpilhaus teatar Beč, Narodno pozorište Beograd...), a prezentovani su i na javnim čitanjima u Minsku, Lidsu, Londonu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Bukureštu, ne krije oduševljenje što joj je pružena šansa da vodi jedno pozorište:
- Teatar je mesto za koje sam vezana od svoje 18. godine, prvo kao baletski igrač, a potom kao dramski pisac. Takođe, jako je uzbudljivo doći na čelo festivala koji pamtim još kao tinejdžerka, kada sam sedela na stepenicama ili stajala na jednoj nozi gledajući predstave. To je fascinacija teatrom i ljudskom kreativnošću koja i danas traje.
Bitef teatar već 20 godina nastoji da otkriva nove pozorišne tendencije. Ostaje li na tom kursu?
- Bitef će svakako ostati mesto u kome se traga za novim pozorišnim izrazom, u kome se podržava taj iskorak napred. Činjenica je da umetnike tada ne smete opterećivati imperativom uspeha na tržišnoj utakmici, ali ipak, ja ću insistirati na visokom kvalitetu svake produkcije i na vrhunskom profesionalizmu. Isto tako, insistiraću na produkcijama koje svojim stilom neće odbijati, nego naprotiv, privlačiti publiku. A dah svežine će, nadam se, doneti plesne predstave koje će biti važan deo Bitefovog repertoara.
Prethodni upravnik Nikita Milivojević izjavio je u jednom dnevnom listu da je još pre dva meseca znao da je mesto direktora Bitef teatra „rezervisano“ za kadar iz Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića...
- Ja nisam kadar nijedne partije, i u tom smislu te tvrdnje nemaju osnova. Često sam u javnosti iznosila kritička mišljenja o načinu na koji stvari kod nas na političkoj sceni funkcionišu. Uostalom, moj komad „Intimus“ se upravo na kritički način bavi tim pitanjima. Ja u tom smislu nisam „podobna“ osoba i nisam neko za koga se može tvrditi da je nečiji „kadar“. Ako je LDP, ili bilo ko iz odbora za kulturu grada, podržao moj izbor, podržao me je kao nestranačku ličnost sa određenom biografijom.
URUŠENO DOMAĆE STVARALAŠTVO
- Moj novi komad čeka na izvođenje već neko vreme. Za dramskog pisaca u Beogradu potrebno je veliko strpljenje. Imamo malo pozorišta, godišnja produkcija je veoma skromna, a igra se dosta stranih komada... Domaći pisci su u nezavidnoj situaciji, što najbolje reflektuje ovogodišnje Sterijino pozorje, na kome su se samo dva pisca borila za nagradu, i gde je čitav koncept promocije domaćeg dramskog stvaralaštva urušen - kaže Jelena Kajgo.
Javna je tajna da su skoro svi ljudi na rukovodećim mestima u kulturi, i ne samo u njoj, stranački obojeni.
- Političari snose odgovornost i za kreiranje kulturne politike. To je princip koji jednostavno tako funkcioniše; upravnike i direktore biraju političari, i to nije nikakva novost. Tako je bilo i pre ovog konkursa, tako je svojevremeno postavljen Nikita, tako su postavljeni svi upravnici, jedino što je ovaj put učinjen napredak i raspisan je javni poziv. Ali ja jednostavno želim da verujem da je nekim ljudima koji se bave politikom zaista važno da naprave pomak u kulturnoj politici. Pa ako ni zbog čega drugog, onda da bi sačuvali svoje pozicije na novim izborima. Nikome nije u interesu nesposoban partijski član na čelu neke institucije. A da određene zloupotrebe i protekcije po partijskoj liniji postoje, ne samo u kulturi nego na svim nivoima, to je sigurno tačno. Samo, čini mi se da u skorije vreme javno mnjenje postaje faktor sa sve jačom ulogom u društvu i da se stvari, istina veoma sporo, ali ipak primetno menjaju.
A da li se menja repertoarska politika u beogradskim pozorištima, kako ocenjujete trenutno stanje?
- Jedno vreme smo robovali zabavljačkom pozorištu, sada malo idemo u drugu krajnost, pa se često zarad trenda postavljaju vrlo dosadne i besmislene predstave. Nisam ljubitelj tradicionalnog teatra, naprotiv, volim postdramski teatar, ali to ipak ne sme da bude propusnica da se igra svako neobuzdano štivo koje je pisano za scenu, i koje je u prednosti samo zato što nema elemente, uslovno rečeno, „klasične“ pozorišne drame. Mora se i tu valjda praviti nekakva selekcija. Publika je isuviše dragocen element pozorišta. Ne treba joj povlađivati, ali ne treba se ni prema njoj ophoditi sa arogancijom.
verujem, svinje lete, a ovde je raj na zemlji - za male pare ste se prodali bando pogana
