Izvor: Politika, 29.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisam kao drugi
Američki pisac Gor Vidal o sebi
Jedan od najpoznatijih američkih pisaca, Gor Vidal (1925) ovih je dana u žiži interesovanja zbog svojih provokativnih izjava. Vidal, izuzetni esejista i dramski autor, pripada grupi američkih intelektualaca koji zauzimaju vrlo kritički stav prema američkom političkom establišmentu, i čiji su pogledi liberalno progresivni. Vidal snažno kritikuje administraciju Džordža Buša smatrajući je ekspanzionističkom. Napad Al Kaide 11. septembra >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na Njujork, po Vidalovom mišljenju, samo je politički opravdao planove koje je Amerika imala o kontrolisanju nafte u Srednjoj Aziji.
U prekjučerašnjem razgovoru-upitniku, sa Majkom Sagerom za „Esquire” (novinar daje „šlagvort” a Vidal nastavlja), pisac je lucidno i kratko, ne baš uvek prijatnim rečima pa čak i koristeći psovke, odgovarao svom sagovorniku na razne teme.
Tako na reči „Čuje se"” Vidal se nastavlja: „"sva ta kuknjava ’Gde su ti naši veliki pisci?’ a stvar je još tužnija ako se upitamo ’A gde su čitaoci?”
Na Svaka budala – Vidal je dopisao – „koju znam otišla je na fakultet. Ne mislim da je to neophodno. Ja nisam, znate, video neki rezultat”.
U određenim godinama „treba živeti u blizini dobrih medicinskih ustanova – ukoliko želiš da živiš i dalje, naravno. Opet, uvek imaš mogućnost i da ne živiš dalje, što je, bojim se, ponekad dostojanstvenije”.
Patriotizam, nastavlja Gor Vidal, „je danas bljutav kao što je uvek i bio. Gledao sam baš, pre nego što ćete doći, vesti o Kosovu i problemima tamo. Pokazivali su snimke nekih ljudi kako pale američku zastavu. Pojavio se novinar, potpuno slomljen i s očima punim suza: ’Srce mi se cepa (šmrc!) dok gledam američku zastavu kako gori!’ A ja sam rekao „G"..u j".i, gde su tu vesti?”
„Kada se Hilari Klinton bila kandidovala za Senat, statistike su pokazale da je jedna grupa glasača baš mrzi – beli, imućni muškarci srednjih godina. Odmah je shvatila o čemu se radi i izjavila: ’Podsećam ih na njihove prve žene’”, raspričao se Vidal, a na pitanje o roditeljima je rekao: „Moj generalni stav o školama internatskog tipa bio je: bilo šta. Samo što dalje od moje j".e majke! Bila je monstrum.”
O ocu, pak: Kada ga je jedan od kolega sa Vest Pointa upitao za tajnu mog vaspitanja, i kako mu je pošlo za rukom da ispadnem ovako dobar, moj otac je odgovorio: „Nikad mu nisam dao nijedan savet, niti mi ga je tražio”. Mi se nismo ni oko čega slagali, ali se ni oko čega nismo ni posvađali.
Ako neke radosti Vidal vidi u velikom licemerju, o naslednim bolestima kaže da, ako ih čovek jednom dobije, tada shvati koliko je deo celine. „Koliko god se trudili da postanete svoji, ličićete na svoje roditelje.”
I, na kraju, na „šlagvort” Ja nisam kao drugi, Vidal poentira:
„Ono što je neko uradio, ja sigurno neću.”
K. R.
[objavljeno: 30/05/2008]
.jpg)
