Izvor: Politika, 03.Apr.2011, 17:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikola Tesla u svetu genija
U poređenju s drugim zemljama, koje su svojim velikanima sa te liste poklonili najveću pažnju i brigu, čineći sve da njihovo ime i delo dostignu značenje najveće svetinje, Srbija je na poslednjem mestu
Lista univerzalnih genija je, možda, najveličanstvenija stranica svetske istorije. Na toj stranici, stvorenoj na osnovu najrigoroznijih kriterijuma, nalaze se – uz Aristotela, Leonarda da Vinčija, Lajbnica i Getea (koji su predstavljeni kao oličenje univerzalnosti) i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << genijalaca u raznim oblastima naučnog i umetničkog stvaralaštva, kao što su astronom Kopernik, biolog Darvin, filozofi Imanuel Kant, Ludvig Vitgenštajn i Teodor Adorno, fizičari Isak Njutn i Albert Ajnštajn, kompozitori Bah, Betoven, Mocart i Hajdn, književnici Šekspir i Šiler, matematičari Leonard Ojler, Karl Fridrih Gaus i Grigorij Pereljman (naš jedini savremenik iz Rusije), slikari Pablo Pikaso i Salvador Dali – još samo dva pronalazača svetskog glasa: Tomas Edison i Nikola Tesla.
Reč je, dakle, o ljudima koji su svojim stvaralaštvom i delom zadužili čitavo čovečanstvo ili su uspešno rešili pojedine probleme, koji su vekovima zaokupljali um mislećih ljudi iz celog sveta. Uostalom, Tesla je to formulisao kao svoj cilj. Naime, kada je 1892. godine posetio Beograd, on je izjavio: „Ako budem imao sreće da ostvarim barem neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi da je to delo jednog Srbina.”
Šest tomova na nemačkom Tesla, čiji je izum omogućio da se osvetle i kolibe i palate, postao je „Prometej 20. veka”. Ili, kako je rekao Nils Bor, njegovi „genijalni pronalasci su duboku uticali na čitavu našu civilizaciju”. Ako se sudi na osnovu njegovog ukupnog stvaralaštva, koje je postalo predmet proučavanja i promišljanja najstručnijih ljudi današnjice, zasluge i slava Nikole Tesle biće sve veće i veće.
Koliko je Srbija, sa svojim najvišim naučnim i društvenim institucijama i ustanovama, doprinela vencu i sjaju Tesline slave, čije bi ime trebalo biti i za nju i za njene ljude simbol poput „unde et memores”? U poređenju s drugim zemljama, koje su svojim velikanima sa te liste poklonili najveću pažnju i brigu, čineći sve da njihovo ime i delo dostignu značenje najveće svetinje, Srbija je na poslednjem mestu. (Sudeći po dosad objavljenim tekstovima o Pereljmanu, time se ne može pohvaliti ni Rusija, čiji je istorijski život Marina Cvetajeva izrazila stihovima: „Po apsanama i kafanama proćerdasmo Neba raj!”)
Primera za to ima mnogo, a neposredni povodi da se o tome danas govori jesu, pored pomenute liste, mišljenje Milana Stevančevića, koji je, povodom nedavnog razornog zemljotresa u Japanu, pomenuo Tesline teorije i dokaze („Politika”, 19. mart 2011) – o čemu se ovih dana vode mnoge naučne debate u svetu – i novo nemačko izdanje Teslinih dela u šest tomova, koje se pojavilo februaru u izdanju „Michaels Verlag & Betrieb” i doživelo najveće pohvale. Tuga mrtve svetlosti Odnos prema Teslinom delu i stvaralaštvu možda je jedan od najrečitijih primera i dokaza naše privrženosti tuzi mrtve svetlosti i nesposobnosti da vidimo i priznamo ono što je među nama bilo i ostalo najbolje.
Kod nas se još dela uglavnom obredno- stilski, vera u duh moći neprestano pomračuje veru u moć duha i snaga senzacionalizma i plitkoumnog mnjenja svakodnevno rasplinjava i uništava istinu. Ko hoće da se u to uveri, neka uporedi, na primer, naše sajtove o Tesli sa američkim i nemačkim; neka se udubi, recimo, u maturski rad koji je napisao 2008. Dominik Viser iz Ciriha i uporedi ga s nekom domaćom doktorskom disertacijom ili knjigom; pa američke i zapadnoevropske akademske i naučne studije o Teslinim izumima i razmišljanjima sa onima koje su, uz časne izuzetke, kod nas objavljene; i, najzad, ali ne i poslednje, pomenuto nemačko izdanje izabranih Teslinih dela sa beogradskim izdanjem iz 1996. godine...
Američki nobelovac Artur Kompton (1892–1962) rekao je da „svet duguje večnu zahvalnost Tesli”, a pronalazač moderne frekventne modulacije Edvin Armstrong (1890– 1954) da će „svet morati još dugo čekati na um u kojem su ujedinjene vizionarska moć i snaga kakav je imao Tesla”. Kada bi Srbija gledala sebe i svet očima i umom Nikole Tesle i njeni građani delali i stvarali po ugledu na tog besmrtnika, sigurno je da bismo izašli lakše iz blatnjavog lavirinta i dospeli mnogo brže u krug prosvećenog sveta, koji se još doživljava kao „mondijalizam”! To bi bila najdostojnija zahvalnost Nikoli Tesli, koji je u dobročinstvu za celo čovečanstvo video svoju ličnu sreću.
Rajko Đurić, doktor filozofije
objavljeno: 01.04.2011
.jpg)
