Izvor: Blic, 01.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije srpski ćutati
Nije srpski ćutati
U vašim novinama ste konstatovali da je među filmadžijama otvoren 'rat u kome svi gube'. Da li sam ja počeo rat? Nisam počeo nikakav rat, ali, prvi sam ukazao na opasnost da Filmski centar Srbije može da postane centar moći samo jednog autoritarnog čoveka (Đorđa Milićevića) i male interesne grupe oko njega koju predvodi Srđan Dragojević, reditelj iz Beograda koji ga je doveo u Srbiju, posle svog neslavnog boravka u Americi.
'Nije srpski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ćutati'. Možda ova maksima i nije baš sasvim tačna. Koliko smo 'ratova' izgubili samo zato što smo ćutali? I koliko smo vremena izgubili kada se nismo odmah usprotivili tihoj ili direktnoj agresiji? U ovom 'ratu' verujem da će se ipak na kraju pojaviti pobednik, a to je kvalitetan, autorski srpski film sa uređenim odnosima unutar kinematografije. Mora se dati šansa svima, a naročito mladim filmskim stvaraocima. Takav srpski film može računati na prodor u svet, pa čak i da postane naš brend, kao što je to postao iranski film.
Asocijacija filmskih autora podnela je upravnom odboru Filmskog centra Srbije iscrpan predlog za raspodelu sredstava namenjenih sufinansiranju filmske proizvodnje. Bazirali smo se na realnosti, odnosno, na najviše 2,2 miliona evra u ovoj godini. Predložili smo raspodelu za razvoj projekata, za proizvodnju kratkih i dokumentarnih filmova, sredstva za posprodukciju onima koji hrabro uđu u snimanje filmova, a da pritom nisu unapred dobili sredstva. Takođe, predložili smo da se jedan deo para odvoji za stimulaciju kvaliteta i gledanosti, kao i poseban fond za inostrane koprodukcije.
Kada se sve sabere, za proizvodnju domaćih celovečernjih igranih filmova ostaje najviše 1,2 miliona evra. Ukoliko se od te sume odbije 750.000 eura koje je ministar Kojadinović već raspodelio, na samovoljni predlog Đorđa Milićevića i njegove komisije, ostaje nam sredstava da na novom konkursu stimulišemo samo još dva filma! To je alarmantno!
Đorđe Milićević neprestano tvrdi da je čovek koji 'nije ni u čijem džepu', a ja mu ovom prilikom repliciram da je to možda tačno, ali su njegove ruke duboko u džepovima svih nas, poreskih obveznika. Novac namenjen stimulaciji filmske proizvodnje nije privatan kao što je to slučaj u Americi, već stiže iz budžeta Republike Srbije. I namenjen je pre svega oporavku srpskog filma koji se trenutno bori za goli opstanak. U našem predlogu pravila ponašanja su veoma precizna i siguran sam da bi zaista doprinela stabilizaciji filmske proizvodnje. Cilj nas autora je što više kvalitetnih filmova za novac koji nam je država stavila na raspolaganje. Nas ne interesuje stimulacija 'pink' subkulture.
Uvereni smo da smo mi autori upravo ti koji ćemo svojim konstruktivnim predlozima izaći iz ovog 'rata' kao pobednici, a ne gospodin Milićević koji od svog postavljenja u novembru prošle godine nije uradio skoro ništa, osim što se bavio problemom opreme prostorija Centra i razmišljanjem kakvu će fotelju sebi da obezbedi.
I na kraju, još nešto, nisam učestvovao ni na koji način u 'dovođenju' i postavljenju gospodina Milićevića na čelo Filmskog centra, kao što ni mnogi drugi filmski autori nisu bili konsultovani, niti čak upoznati sa njegovom biofilmografijom koja nije baš ni tako slavna kao što nam se danas predstavlja. Goran Paskaljević (Oprema teksta je redakcijska)
