Izvor: Politika, 09.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije naše da sudimo...
... već da sebi postavljamo pitanja o tome kako bismo se mi ponašali u takvim okolnostima. Muškarci i žene koji deluju izvan moralnih imperativa malobrojni su i retki, kaže Ronald Harvud
Uoči Beogradskog sajma knjiga izdavačka kuća Nolit iz Beograda objaviće prvi put na srpskom jeziku tri nove drame Ronalda Harvuda u prevodu Đorđa Krivokapića i sa predgovorom Zorana Paunovića. Drame "Engleska tragedija", "Malerovo preobraćenje" bave se pitanjima izdaje i kolaboracije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dok su glavni junaci treće, i najnovije drame "Kolaboracija" koju je Harvud napisao pre nekoliko meseci, Štefan Cvajg i Rihard Štraus.
Ljubaznošću prevodioca Đorđa Krivokapića obavili smo elektronskom poštom kraći razgovor sa Ronaldom Harvudom, jednim od najznačajnijih dramskih pisaca današnjice, scenaristom i autorom "Istorije pozorišta", koju je kod nas objavio "Klio".
Kada je reč o ovim novim dramama Ronalda Harvuda, "Engleskoj tragediji", "Malerovom preobraćenju" i "Kolaboraciji", Harvud kaže za naš list da je teško ustanoviti kako je dobio podstrek da piše o tako osetljivim moralnim pitanjima koja iskrsavaju naročito u ratno vreme.
– Teško je znati šta čoveka inspiriše. Ideja uđe u svest i obuzme vas. Sve tri drame povezane su sa oblastima kojima sam se bavio i u drugim tekstovima: identitetom, verom i moralnom odgovornošću. Nije naše da sudimo, već da sebi postavljamo pitanja o tome kako bismo se mi ponašali u takvim okolnostima. Muškarci i žene koji deluju izvan moralnih imperativa malobrojni su i retki, kaže Harvud za naš list.
Novi Harvudov tekst "Kolaboracija" govori o komplikovanom odnosu između pronacistički orijentisanog kompozitora Riharda Štrausa i Štefana Cvajga, Jevrejina libretiste. Harvud nam naglašava da "Kolaboracija" ide uz njegov poznati komad "Na čijoj strani", u kojem se govori o denacifikaciji dirigenta Vilhelma Furtvenglera, i koji je igran u beogradskom Ateljeu 212.
Prema ranijem Harvudovom opisu istorijskih činjenica, Vilhelm Furtvengler bio je obožavan, slavan, direktor Berlinske filharmonije, umetnik uhvaćen u poražavajuću zamku. Nikada nije pristupio nacističkoj partiji, i kada su nacisti počeli da otpuštaju Jevreje iz Berlinske filharmonije, Furtvengler je protestovao kod Gebelsa, Geringa i Hitlera, koji je bio njegov najveći obožavalac.
Iako su nacistički lideri maltretirali Furtvenglera, Gebels ga je postavio za potpredsednika Kamerne muzike Rajha, čiji je predsednik bio Rihard Štraus. Furtvengler je kasnije bio optužen zato što se odlučio za ugodan život u nacističkoj Nemačkoj, a nije rizikovao da iskusi teške probleme koje donosi emigracija, iako se zna da je spasao živote 120 Jevreja. Dakle, uz moralne probleme koje postavlja ova priča uklapa se sadržaj novog teksta "Kolaboracije", čiji su junaci Rihard Štraus i Štefan Cvajg.
– "Kolaboraciju" sam nazvao "pratećim delom" drame "Na čijoj strani". Smeštena je u isti okrutni vremenski period i bavi se istim moralnim dilemama. Pročitao sam prepisku Štraus – Cvajg pre oko 25 godina i ideja za ovaj komad mora da se "kuvala" još od tada, objašnjava za "Politiku" Ronald Harvud.
Drama "Engleska tragedija", pak, govori o Džonu Ejmriju, sinu torijevskog lidera, koji je obešen zbog veleizdaje posle Drugog svetskog rata. Harvudov komad "Malerovo preobraćenje" usredsređen je na potez u karijeri čuvenog kompozitora Gustava Malera, kada je odlučio da iz judaizma pređe u katolicizam kako bi se "kvalifikovao" za mesto glavnog dirigenta bečke Dvorske opere, kao i na desetogodišnji brak sa lepom Almom Šindler.
Harvudova fascinacija pozorištem prepoznaje se i u njegovim komadima "Garderober" i "Kvartet". Svoje interesovanje za probleme Drugog svetskog rata pokazao je i u filmskim scenarijima "Pijanista" (za koji je dobio Oskara), a zatim i u predstavi koja je pretočena u film "Na čijoj strani" – "Taking Sides". Harvud je, takođe, autor i scenarija za poznate filmove "Brauningova verzija" (1994) sa Albertom Finijem, "Kao Julija" (2004) sa Anet Bening, Džeremijem Ajronsom i rediteljem Ištvanom Sabom, scenarija za film "Oliver Tvist" (2005), koji je režirao Roman Polanski, kao i scenarija za film "Ljubav u doba kolere", po Markesovom romanu, koji će biti premijerno prikazan 16. novembra ove godine.
Harvud je bio predsednik Engleskog PEN centra od 1989. do 1993. godine, a predsednik internacionalnog PEN-a bio je od 1993. do 1997. godine. Rođen je i odrastao u Južnoj Africi 1934. godine , i u London se preselio 1951. godine.
– Mislim da mi je život u Južnoj Africi pružio uvid u to šta znači biti izbeglica, jer oba su moja roditelja bili izbeglice u Evropi. Pružio mi je i uvid u socijalnu nepravdu velikih razmera, kaže nam pisac.
Ipak, u kom delu sveta se oseća najbolje?
– Odgovoriću citirajući Grejema Grina: "Kod kuće sam svuda i kao kod kuće nigde."
Pošto je u toku ovog kratkog razgovora bilo nemoguće videti Harvuda, zamišljali smo ga sa neizbežnom cigarom koju drži u ravni lica i povremeno uvlači dim. A možda je ostavio duvan? Ipak, kako je doskora bio poznat kao strastveni pušač koji je znao i da otkaže put u Kanadu zbog tamošnjih strogih nepušačkih zakona, pitamo ga da li postoji nešto zbog čega bi se odrekao pušenja.
– Ne, ništa, ništa, ništa! – odgovorio je.
-----------------------------------------------------------
Ja nisam propagandista
Podsećamo Harvuda na reči koje je izrekao prilikom posete Beogradu 1996. godine: "Ja nisam propagandista, ja sam dramski pisac, a dramski pisac mora da bude fer prema svim likovima koje stvara". Možda baš zato, kako nam kaže sada, pozorišni gledaoci posle njegovih drama reaguju vrlo različito: ponekad sa velikim entuzijazmom, a nekada sasvim suprotno.
-----------------------------------------------------------
Voleo bih da dođem u Srbiju
Hoće li ponovo doći u Beograd?
– Imam puno prijatelja u Beogradu, koji doživljavam kao topao i prijateljski grad. Tu sam se osećao vrlo dobrodošlim. Voleo bih ponovo da posetim Srbiju – dodaje Harvud.
Marina Vulićević
[objavljeno: 09.08.2007.]
