Izvor: B92, 15.Feb.2013, 10:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Nije bilo rasprave o JDP-u"
Komisija za sticanje i oduzimanje statusa ustanova kulture od nacionalnog značaja nije raspravljala o beogradskim pozorištima, pa ni o imenu JDP-a, predmet polemike su bili muzeji, navodi član Komisije Živorad Ajdačić.
Povodom nedavno objavljene informacije da se na spisku institucija kulture od nacionalnog značaja nije našlo ni Jugoslovensko dramsko pozorište, ni Atelje 212, član Komisije za sticanje i oduzimanje statusa ustanova od nacionalnog značaja Živorad >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ajdačić u razgovoru za B92 kaže da je tu reč o manipulisanju poluinformacijama.
"U starom Zakonu o kulturi iz 1992. godine sve institucije od nacionalnog značaja su bile nabrojane. Na toj listi se nalaze uglavnom muzeji, zavodi i arhivi, što se tiče pozorišta, na toj listi su samo Narodno pozorište i Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada. Jugoslovensko dramsko pozorište i Atelje 212 je osnovao Grad Beograd i ona se nikada nisu nalazila na toj listi", objašnjava Ajdačić.
On takođe navodi da nije bilo nikakve polemike oko imena Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a da nije ni legitimno da Komisija o tome raspravlja.
"Nije bilo nikakve rasprave o JDP-u. Ne može komisija koju je osnovala Vlada Srbije da rešava probleme gradskih pozorišta, nego njihovi osnivači. Drugo je pitanje šta će Grad Beograd da odluči jer neće sva pozorišta moći da se finansiraju iz njegovog budžeta, neka će morati da se privatizuju".
PROČITAJTE: "Polemika oko JDP-a nepotrebna"
Sa druge strane, ova pozorišta mogu da konkurišu za status ustanove kulture od nacionalnog značaja, ali su trenutno predmet rasprave neke druge institucije.
"Trenutno je problem Narodni muzej u Prištini. Ono što smo sada tražili je da ovaj muzej promeni naziv jer ne može biti prištinski kada nije u Prištini. Sve institucije iz Prištine su izmeštene. Ideja je da se preimenuje u Muzej Kosova i Metohije i dobije verifikaciju kao nacionalna institucija", kaže Ajdačić.
Polemika se vodila i oko rada drugih muzejskih ustanova.
„Imamo Narodni muzej koji ne radi 12 godina, ne radi ni Muzej savremene umetnosti u Beogradu. 'Noć muzeja' organizuje privatna agencija i zarađuje milione, a šta rade muzeji? Muzejski radnici moraju više da se uključe, a ne samo da primaju plate. Ako ovo znači da manadžment muzeja ne zna da radi, neka nas obaveste. Zakon je omogućio da postoje i privatni muzeji“.
Kad je reč o mogućnosti da gradska pozorišta poput JDP-a i Ateljea 212 postanu institucije kulture od nacionalnog značaja, Ajdačić navodi da već postoje modeli saradnje između Grada Beograda i države.
"Ako pozorište ima festival ili manifestaciju, ono konkuriše i dobija sredstva od Republike za tu namenu, ali ne za stalno. Na primer, za manifestaciju Bitef odvaja se i iz republičkog i iz budžeta Grada Beograda. Nema tu nikakve smetnje, gradska pozorišta imaju prioritet u odnosu na privatna. Manifestacija u Užicu takođe dobija sredstva od države".
Primeri ustanova koje su prešle sa gradskog na republičko finansiranje su Beogradska filharmonija i ansambl "Kolo", "koje imaju programe u celoj Srbiji i predstavljaju Srbiju u svetu".
Ajdačić najavljuje da će možda biti pokrenuti i neki postupci za oduzimanje statusa ustanove od nacionalnog značaja. Tu će se uzeti u obzir izveštaji revizorske inspekcije o tome da li su institucije namenski koristile sredstva koja su im dodeljena.
