Izvor: Blic, 05.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije baš sve u tehnici
Nije baš sve u tehnici
Kada je pre više od godinu dana na jednom sastanku Gorica Mojović 'pripretila' da će grad obnoviti pozorišta i stvoriti dobre uslove za rad, 'pa ćemo onda videti na šta ćete se vaditi', nije ni slutila da će se to desiti tako brzo. Čak je i poslovično uzdržani Jovan Ćirilov, koji je za više od pola veka provedenih aktivno u pozorištu 'preživeo' mnoge vlastodršce, bio primoran da reaguje. Osnovno pitanje pozorišnog života stoga danas glasi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da li je nivo pojedinih pozorišnih predstava koje se izvode na scenama naših najznačajnijih pozorišta često ispod profesionalnih standarda, kako tvrdi Ćirilov. Pozorišni kritičar, teatrolog i aktuelni selektor 'Sterijinog pozorja' Ivan Medenica kaže da se 'izazovi s kojima se suočava naš pozorišni život sigurno ne mogu svesti na okvir samo jedne sezone', ali dodaje da se 'kao jedna od tendencija koja se uočava u poslednje vreme izdvaja opšta ‘bulevarizacija’ našeg pozorišta; pod tim mislim na izbor osrednjih savremenih komada (polu)zabavljačkog karaktera i adekvatan, konvencionalan i prijemčiv teatarski izraz'.
Da ne bi bilo nesporazuma, kaže Medenica, treba istaći da ovakva vrsta pozorišta ima puni legitimitet, ako je zanatski dobro realizovana (što kod nas često nije slučaj), samo je pitanje u kom će se kontekstu razvijati.
Tanja Petrović, gradski sekretar za kulturu, smatra da je komentar Jovana Ćirilova u 'Blicu', u kome je on, između ostalog, izneo svoj utisak da se nedovoljno odgovorno na repertoare beogradskih pozorišta pojavljuju dela nedostojna tog koncepta o dubokom značaju teatra kao umetnosti u ovom trenutku, veoma značajan. Ona se slaže sa onim što je gospodin Ćirilov napisao i ukazuje na problem novca, naravno, iz ugla predstavnika finansijera beogradskih pozorišta. Tanja Petrović, naime, smatra da bi 'bilo dobro da se nepresušna energija TRAŽENJA još i još (više novca) pretoči u kreativnije promišljanje repertoara'.
Kseniju Radulović, teatrologa, direktorku Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, poziv da prokomentariše kvalitet pozorišne sezone koja upravo ulazi u završnu fazu, 'suočava sa činjenicom da jedva da mogu da se setim šta smo, uopšte, od jeseni naovamo gledali.' Kad je reč o podeli na tzv. komercijalno i umetničko pozorište, ona smatra da je ona 'lažna i neautentična', baš kao što nisu argumentovane ni izjave u stilu 'to narod voli, to puni salu'.
Upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Ljubivoje Tadić, kaže: 'Naše opredeljenje da se pozabavimo delima klasičnog repertoara na savremen način pokazalo se vrlo opravdano. Publika voli predstave kao što je Geteov ‘Faust’ i jedan i dva.'
Iskustvo ovog pozorišta, igranje klasičnih dela koja su nekada činila okosnicu repertoara Narodnog pozorišta, Tadić vidi kao rešenje.
'Krajnje je vreme da se pozabavimo samom suštinom problema savremenog domaćeg pozorišta koji se sastoji u postavljanju pitanja repertoarskog opredeljenja svakog pozorišta ponaosob. Bez želje da nekoga ljutim, smatram da bi trebalo publici pružiti priliku da tačno zna gde se šta igra i gde koje sadržaje može očekivati. Time bismo tačno videli da li je tačno da publika više voli lakši repertoar li ne', kaže Tadić.
- Osim odličnog standarda koji drži Scena 'Bojan Stupica', smatram značajnim i otvaranje Narodnog pozorišta u smislu sve raznovrsnijih dramskih predstava različitih stilova i estetika, časnih rizika, velikog napretka u operi, uspelog baleta 'Doktor Džekil i Mister Hajd'. Takođe je važno i otvaranje tinejdžerske scene u 'Dušku Radoviću', jer ima ozbiljan kulturološki značaj. Došlo je do tehničkog poboljšanja koje nije uvek praćeno poboljšanjem umetničkog kvaliteta - kaže rediteljka Alisa Stojanović.
Ipak, kada je reč o onome na šta ukazuje Ćirilov, ali i predstavnici osnivača pozorišta, valja istaći da su tehnički uslovi o kojima je reč samo prvi korak u pravcu željene reforme pozorišta, koja bi morala da podrazumeva i vrlo jasan stav osnivača pozorišta u vezi sa njihovom organizacionom strukturom. Podsetimo, reforme pozorišta, prelazak na sistem ugovora i slično, najavljene su za početak sezone koja upravo ističe, pomerene su za kraj ove sezone, da bi sada dospele u situaciju da reforme slabo ko i pominje. Ž.J. - T.NJ. Uzbudljiv čin izgradnje
- Sezona nije završena, ali se njeni dometi naziru. Gete, Šekspir, Čehov u autorskim čitanjima M. Ercega, I. Vujića i A. Popovskog izazvali su reakcije od dopadanja do gnušanja, ali nisu ostavljali publiku u stanju ravnodušnosti. Ima još momenata koje vidim kao pozitivne, posebno na Sceni 'Bojan Stupica'. Mislim da kod nas ne postoji tragični debalans između tehničkih i umetničkih mogućnosti pozorišta. No, tužno je kada novina scene i sveža boja pozorišne fasade postanu jedini događaj a ne predstava. Trenutno prisustvujem uzbudljivom činu, završnim radovima izgradnje JDP i probama 'Rodoljubaca' u režiji Dejana Mijača i nadam se da će ta predstava i nova zgrada ostvariti harmoniju o kojoj sanjamo, da prostor ne čezne za umetnošću ni umetnici za prostorom - zaključuje rediteljka Tatjana Mandić-Rigonat.
