Izvor: Blic, 03.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neverovatno srećan čovek
Neverovatno srećan čovek
Kulminacija u sezoni bogatoj, pre svega, muzičkim događajima, svakako je večerašnji nastup jednog od najvećih svetskih pijanista i dirigenata Vladimira Aškenazija, u Velikoj dvorani Sava Centra, s početkom u 20 sati.
Veliki umetnik, koji već decenijama suvereno vlada svetskim muzičkim scenama, posle više od dve decenije, stigao je u naš glavni grad, u kojem će, uz orkestar Camerata Serbica svirati i dirigovati popularna dela: uvertiru >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz opere Don Đovani i klavirski koncert u A-duru W.A. Mocarta i Treći Betovenov klavirski koncert, u c-molu.
- Brojne kamere čine da se osećam gotovo kao premijer, a ja sam ipak smao umetnik. Iznenađen sam što vas vidim u ovolikom broju, saobraćaj je jeziv. Rado ću vam odgovoriti na pitanja, koliko bude vremena za to, jer se i sam bojim da ću zakasniti na probu', rekao je Aškenazi okupljenim novinarima, na jučerašnjoj konferenciji za štampu. Odaje utisak zadovoljne osobe, nasmejan je i spontan. Odlučio je da dođe u Beograd, jer kao čovek nije mogao da, u ovom vremenu, odoli ljubaznim 'i romantičnim pismima' koje je dobio od organizatora. Ne deluje zahtevno i ne ponaša se kao zvezda. Ne radi ni fiskulturu, jer mu je koncertno dirigovanje, 80 puta godišnje, više nego dovoljno za kondiciju. Na koncertu u Centru Sava i svira i diriguje, što inače čini u toku nekoliko nedelja godišnje. Na pitanje 'Blica', zašto se opredelio baš da Beograđanima interpretira pomenuti repertoar, Aškenazi odgovara: 'Nisam baš želeo da idem mnogo u prošlost, a, osim toga, i Mocart i Betoven su i sami i svirali i dirigovali na svojim koncertima. Betovenov 4. koncert je poslednji koji je on izveo, bio je već gluv i to je ispalo loše, a 5. nije ni interpretirao. Srećom, ja nisma gluv, i još mogu da se potrudim.'
Vladimir Aškenazi je rođen 1937. godine, u Gorkom (Nižnji Novgorod), u porodici muzičara. Orkestarska muzika ga je privlačila još u najranijem detinjstvu. Uprkos teškim ratnim i poratnim prilikama u bivšem SSSR-u, dobija najviše muzičko obrazovanje kao student Leva Oborina na Moskovskom konzervatorijumu. Najpre se ogledao na takmičenjima u okviru istočnog bloka, osvojivši 1955. godine, drugu nagradu na prestižnom Šopenovom konkursu u Varšavi. Sledi osvajanje prvih nagrada na Konkursu kraljice Elizabete u Briselu, 1956. godine, i na takmičenju 'Čajkovski' 1962. u Moskvi. Od tada traje blistava karijera muzičara, koji sa podjednakom strašću nastupa na solističkim resitalima i koncertima i kao član kamernih sastava. Sa suprugom, islandskom pijanistkinjom, emigrira 1968. godine na zapad, zadržavši se, od 1978. godine, u Švajcarskoj, u Lucernu, gde i danas živi sa porodicom.
Aškenazi je aktivno prisutan na svetskim muzičkim scenama, ne samo kao jedan od najvećih pijanista već, od 1970. godine, i kao jedan od najpoznatijih orkestarskih dirigenata. Kao četrdesetogodišnjak, u svoju karijeru uvršćuje i redovno dirigovanje, a da o tome nije ni sanjao, budući da je vrlo brzo postao čuven pijanista. 'Shvatio sam da mogu. Ustvari, bila je to moja podsvesna želja, i sve ovo potvrđuje da u životu nikada i ništa ne možete predvideti. Znači, imao sam neverovatnu sreću da mi se ispuni čak i podsvesna želja' - zaključuje maestro.
Duboko vezan za tradiciju i veliki je poznavalac ruske muzike.
Kao dirigent stajao je na čelu najpoznatijih orkestarskih ansambala sveta. Lj. Jelisavac
